Негде око 1900. године Никола Тесла је поставио теорију да нискофреквентни таласи могу да дођу до магнетосфере и да је измене. Касније се показало да је био у праву.

Магнетосфера

Магнетосфера и ван Аленов појас производе доста различитог електромагнетног зрачења. Мерења из сателита су показала да вештачки извори енергије преко далековода, бивају појачани високо изнад Земље (феномен познат као power-line harmonic resonance). Појачана енергија садејствује са честицама и ван Аленовим појасем, производећи топлоту, зрачење и што је најбитније, пад честица који постају језгро кишних капи. Мерење метеоролошких сателита Ариел 3 и 4, 1983. године је показало да је PLHR (power-line harmonic resonance) створио тунел од магнетосфере до нижиш слојева атмосфере што је за последицу имало стално зрачење јонима и енергије преко целог континента. Представљајући те податке на Symposium on Electromagnetic Compatibility, у Цириху 1983. године, Роберт Булог, британски математичар, је подсетио да су олује 25% учесталије над САД између 1930. до 1975, него од 1900. до 1930. и претпоставило се да је за то одговорна појачана енергија у атмосфери.

Од средине ’70 настаје драматичан скок поплава и суша са великим температурним одступањима. То је највероватније изазвано електро загађењем али и дејством совјетског система Круг и Чернобил 2. Ти су системи највероватније имали могућност да измене катастрофално климу у циљаној држави. Али чак и без тих система, стално присутно електромагнетно зрачење врши свој утицај на прилике на Земљи.

И тако…

Срећко Брадић

Поновљен текст од 5. септембра 2019.