Овај текст је први пут објављен на мојој Фејсбук страни пре две године, 31. марта 2018, као део дан НАТО културе и дубоких корена њихове ненормалности у понашању и размишљању. Тема је петак 13. и овде је текст поновљен мало измењен. Митолошка тема петка тринаестог… има разних теорија зашто је баш тај дан несрећан. По једној, зато што је 13. особа седело за столом у време Тајне вечере. По другој, зато јер је чишћење витеза Темплара почело баш на петак 13., 1307. године.

Петак 13

Витези темплари је ред ратника, неожењених, основан 1119. године (неки тврде 118. године), са циљем да штите Христов гроб и Јерусалим. Историјске чињенице говоре да ту није било никакве заштите већ је у питању била чиста пљачка, један од првих похода је био напад на православну Русију у 11. веку. Та восјка се звала Крсташи и имала је у саставу припаднике из разних европских, католичких земаља. Исто као данас НАТО, само су се звали крсташи. У прилог њиховом варварству говори чињеница и да су опседали Свету Гору и Хиландар и да их је Краљ Милутин победио након три године (дакле ни тада на војном пољу нису представљали ништа).

Као што то бива, неки од тих Крсташа су постали веома богати и они представљају први ред банкара у Европи, по повратку из ‘светог рата’. Једна од особа која се пуно задужила у то време код њих, је био тадашњи француски краљ Филип 4, тако да је он, оставши без новца поново а већ доста дужан, одлучио да похвата Темпларе и побије. Оптужба је била у складу са тадашњом модом, ‘јерес и упражњавање враџбина’. Дакле, морално политички неподобни. Почетак њиховог хватања је био у петак 13. октобра, 1307. Тада је ухваћено преко 600 Темплара, укључујући и мајстора Жак де Молеја. Колико је краљу Филипу 4 стало до правде, говори то да је он напао и Ломбардију, место врло јако по финансијама (банкарству) као и француске Јевреје и отео им богатство. У целу причу се укључио и папа Клемент, који је наложио свим краљевима да хватају Темпларе који живе на њиховим просторима.

Темплари су завршили на ломачи. Нису сви побијени, један део је побегао и са својим финансијама наставио даље рад али тајно. Шта је суштина приче- кад имаш могућности, убиј неког и отми његово. Наш народ би рекао ‘отето проклето’. Неки подаци сада упућују да су рецимо САД веома дужни неким страним државама и да је то један од разлога зашто хоће да изазову светски сукоб, где би те државе и њихове владе биле смењене а дугови заташкани. Негде осамдесетих година, на ТВ је био наш стручњак, кји је показао документ из 19. века, по коме смо ми купили топове од француске и тад смо их још увек отплаћивали. Дакле, Краљевина Србија, па једна Југославија, па друга Југославија… и ми то плаћали. А наше злато, помиње се чак десет вагона, стоји од 1938. године у банци у САД и нама то не враћају јер је то из неке КРаљевине Југославије и то не постоји више. Нисмо законити наследници. Када дугујемо, онда јесмо наследници. А то је могуће захваљујући окупаторској влати код нас, која за сићу ћути о томе.

Дакле правило… кад неко има, ти га убијеш. нема враћања дугова, измислиш неку причу, неку оптужбу и уклониш га са лица земље. У реду али како сте судили другима, тако ће једном бити суђено и вама.

Срећко Брадић

Поновљен текст од 31. марта 2020