Пре тачно десет година, у 16:41, сам на рачунару први пут сачувао документ о уређају и поступку којим може да се убије било који вирус. На то је утицало сазнање о постојању вируса високе разорне моћи, или можда боље рећи смртности, а који је присутан у Србији. О томе појма нисам имао, учили смо у школи да постоји биолошки рат али за то су кориштени већ постојећи природни патогени. Ово је било нешто ново и нисам појма имао да неком може да падне на памет да тако нешто и направи, са врло злокобним намерама. И тог тренутка сам схватио да целокупно сазнање о лековитим биљкама, за шта сам се доста занимао, не вреди ништа. Јер имате нешто што не знате шта је, дејствује брзо и немате време ни да то испитате а још мање да га убијете леком или биљком (јер оне у начелу захтевају неко дуже време за дејство). Решење је пало на уређај који убија било који вирус или штетну бактерију, чак и војне и нама непознате. Да, војни вирус, нова ставка и историји цивилизације.
Слава Роду!!!
Био сам распет многим животним недаћама тако да нисам могао да одмах нешто и урадим, тек 2015 се створило нешто тако делотворно и за здравље благотворно. После тога сам надограђивао то своје сазнање и већ и стечено искуство, другим справама и материјалима. Мени је посебно драга 2016. година, тада сам урадио први генератор торзионог поља са дејством на воду. Тада чак и оним ученим у Србији када поменеш торзиона поља, само су слегали раменима, док данас само о томе причају. Ваљда ће временом да сазнају да има пет типова левих и пет типова десних торзионих поља. Има времена. Додуше за мене, не знам за друге. Тај корак у ново и увереност да ће у судњим временима макар мој део света бити на лепом и сигурном, обележио сам тако што сам од 2015., на друштвеним мрежама почео да користим фотографију која је овде приказана друга, а у врху, следећа која је заменила са натписом Слава Роду.
И у највећој бури сигуран
Велика је све то мука, све мораш сам, други те само гледају са подсмехом, и увек имају као меродавне изворе података да вас направе глупим. Још горе ако поверују, онда мисле да то не кошта ништа- а у исто време све што они раде итекако наплаћују. Тако да сам за протеклу деценију стекао и веома корисна искуства о психологији наших људи, тзв. хуманизму и друштвеној одговорности. Они су дошли као побочно дејство свега и ту има материјал за један добар докторат о нашој психологији. И кад успеш у томе што радиш, први се нацртају ти који су те оспоравали и исмевали (али и подривали иза леђа), са неким ставом да ти имаш обавезе да то њима даш, позивају се на неке дугове и обавезе према човечанству… Песма од Ролинг Стонса ‘Time is on my side’ сво време ми је била некако присутна, јачала уверење да моје време долази и да не требам бити забринут (иначе не слушам Стонсе, веома ретко, ако буду на радију или налетим на Интернету). Али ни сам не знам које време. Небитно. Знаћу кад будем требао, сва знања се отварају кад треба и где треба.
Спремни?
Ако је ово неко прочитао хвала, ако није опет хвала. Живот ме је научио да ако нешто стварно желиш да урадиш, да мораш сам, па ништа страшно ако сам и сада сам и непримећен. И шта сам постигао за ту деценију уназад? Све што сам хтео. Најбитније да је то прво што сам забележио у рачунару (кога одавно више нема), показало као пут погодак, осећај ме је одвео на право место. Све након тога је надоградња. Тачку на причу о томе сам ставио 31. децембра 2018., и од идуће године сам почео са скупљањем документације на тему израде мртвачких сандука…
Поновљен текст од 13. новембра 2021