Некад давно су другачије подизали дечаке и девојчице и од малена су им уграђивали Божанска начела постојања. Девојкама је говорено да су дечаци будући мужеви, ратници, домаћини, глава породице, отац будуће деце, заштитник и према њему се треба односити са посебном љубављу и уважавањем као према Богу Рода, а дечацима су говорили да је девојка будућа Богиња, домаћица, чувар дома и породице, мајка будуће деце и према њој се треба односити са посебном љубављу и уважавањем.

Сакупљање јагода из баште

Са таквом основом и васпитањем од родитеља су у каснијем животу улазили у Породични савез, и односи међу супружницима је био чист и свет, као жива Божанства на земљи. Раније сам дотакао тему како отац треба да васпита сина а овде ћу помеути шта је девојчица знала са својих десет година (слична палета знања има и за дечаке).

Прање судова уз осмех

Бринула је и забавила би се са млађом браћом и сестрама, хранила их, појила, пресвлачила, пазила; доносила дрва, чистила пећ и ложила је; доносила воду са извора; кувала каше, пекла пецива и кувала поврће; бућкала маслац; постављала трпезу и склањала, прала судове; чистила под и намештај; ткала, прела, плела, шила и везла; прала веш и ширила ради сушења; сређивала постељу након спавања; мењала свеће, доливаља уље, одржавала петролејску лампу; хранила и појила домаће животиње; скупљала јаја; музла краве, козе, овце; поливала башту и плевила, у природи скупљала печурке, дивље бобице, лековито биље; скупала плодове у башти и њиви; носила воду и храну радницима у пољу…

Ложење пећи зна да буде и забавно

Некада давно није било тешко оставити децу на неколико дана кући саме без икаких бојазни. И све би било у реду.