Не постоји никакав дуг!! Коме се ово не свиђа, нека не наставља даље читање. Јер ту ће бити речено шта су у ствари Срби допринели Русији а неке ствари су капиталног значаја.
На жалост, тешко је одредити почетке веза Срба и Руса. Руси званично постоје од 9. века, а Срби, по више извора бар неколико хиљада година. Обично се помиње изјава Премијера Израела да су Срби пре 2000 година спасили Јевреје а има и изјава неког путописца из Индије који је обишао најстарију школу Санскрита и тамо му је речено да су Срби пре 2000 година напустили Индију. Дакле они имау неке податке и документа нама недоступним али који дају врло занимљиве податке о нашем постојању.
Француска карта простора где живе Срби је у ствари карта царства Стефана Душана. Ако би се узели у обзир и археолошки налази и топоними, ту би дошао највећи део данашње Украине и цела Румунија. Када се говори о српским топонимима у Украини, увек се узима у обзир сточна Украина, део где су били Срби у 18. веку. Али се из неког разлога занемарује исто велики број топонима у западној Украини, тако да тамо имамо Косово, Хелм, Бар, Острог, Виницу…
Да кренемо од неких почетака сарадње. Крим, тамо су боравили Ћирило и Методије и записали да су нашли црквене књиге написаним на језику Рош. И оне су урађене један век раније. Рош је наводно био стари српски дијалект и то су били Срби који су се повукли тамо након најезде Грка на садашњим грчким просторима. Ту су Срби урадили највероватније и две тврђаве, које савремена историја приписује Грцима. Како у Србији данас постоје цркве из првог, другог и шестог века, нема сумње да је Хришћанство код нас дошло доста рано и да смо ми били ти који су га први донели у тамошње просторе. Додуше донели га себи јер тада Руса није било. Посебно је занимљив Номокакон или Законоправило и раније сам нашао податке да је оно било примењивано и у Кијевској кнежевини. Узгред речено, Крим је посебно занимљив јер има бар три подземне пирамиде и указује да се ту много раније развијала цивилизација.
Ти простори, тамо до Крима су припадали Србији и ту показује француска карта Царства Стефана Душана. И како је он сам тврдио, он је повратио земље дедова, нема ту никаквог освајања или окупације, како би се данас рекло. Али то је био само део, јер су савремена археолошка истраживања показала веће пространство на коме су се Срби у прошлости налазили.
Оно што се сигурно зна је да је Руски велики владар Иван IV. Васиљевич, био и по мајчиној и по очевој линији, пореклом Немањић. Он је успео да прошири своје територије и створи основу за будућу Русију. Он није крио српске корене а у свом владању је управо користио Номокакон Немањићке Србије, законик Светога Саве. Његова баба Ана Јакшић је имала значајан утицај на његово одрастање и васпитање. Несумљиво је највећи Руски владар свих времена а савременици га памте као мирног човека, који је свако јутро ишао у цркву скромно обучен и кротко и мирно присуствовао Литургији.
Ово је Русија у 16. веку, где је била и колика је била. Захваљујући цару нашег порекла, Ивану IV, Русија је постала оно што знамо данас. Ову карту су урадили Руси и они сигурно боље знају тачну историју.
Наш монах Лазар је урадио часовник 1404. године на Спаској кули у Москви и тај сат још увек ради! Тамо у Кремљу у саборној цркви има и фреска на којој су приказани Кнез Лазар, Свети Сава и Свети Симеон. Швајцарска се званично води као прва земља где је урађен сат али пар векова пре њих је то радио наш Србин, родом из Призрена, монах Лазар. Он је дакле заслужан да се први сат појави у Русији.
За данашње границе и колико толико стабилне односе са Азијским суседима је заслужан наш Србин Сава Владиславић Лукић родом из Дубровника. Он је живео у Русији у време Петра Великог, и он Сава Лукић, је био тај који је зацртао границу између Руса и Кинеза. Необично исто за Саву Лукића је да је он у Истамбулу купио роба Ханибала, донео га у Русију на поклон Руском цару Петру Великом, и тај роб је управо деда Александра Сергејевича Пушкина. Од других значајних ствари које је урадио Сава за Русе је оснивање војне обавештајне службе.
Марко Војиновић, такође Србин, је оснивач Црноморске флоте. Њему је у Севастопољу посвећена и спомен табла. Али за сигурно највећи војни допринос је одлазак око 50.000 Срба у Царску Русију у 18. веку а ради одбране њених граница. Ти простори су били опустошени сталним ратовима и некадашње становништво је избегло и Срби су тај простор савршено попунили и затворили оснивањем две своје државе. То је била тада најелитнија војска са борбеним искуством стеченим раније под Аустријском заставом. Бројка од 50.000 људи је и за данашње време огромна а замислите шта је тада значила! На жалост, та емиграција је угашена једноставним забрањивањем да имају школе на српском језику као и српске цркве. Судећи према овом извору, аустријски генерал Енгелсхофен је казао следеће:
‘Не угледајте се млади господине на примере старијих, који се огорчени на Мађаре одлазе у Русију. Не поричем да ће Срби у Русији бити лепо примљени, али све вам је то Руска политика, тамо ћете се и ви и Срби изгубити и преокренути, и унуци и праунуци неће знати заправо порекло своје.’
Врло симпатична илустрација урађена од самих Руса показује како се савремени Руски језик разликује од давног Руског језика. Те давне речи су дате великим словима и одмах упада у очи да је тај језик малте не 100% данашњи Српски.
Ти који заговарају став да је неко Рус јер говори руски језик, нек се преиспита и размисли о овоме горе. Тада је и Крим био покривен Србима а међу српским хусарима су служили и Руси, и ту је био и познати Љермонтов. Тада је и Одесса био српски насељен, највише је било Срба из Херцеговине, а потпуно српски град је био и Мариупољ. Бородинска битка се одиграла 1812. године и у њој је узело учешће чак 12 српских генерала а тада су Руси имали укупно 36 генерала! Према расположивим историјским подацима (истраживања Др. Радмиле Тонковић и још неких других), и Кутузов је био српског порекла. Било је Срба и научника у Русији, као што је Николај Кибаичић, Огњеслав Костовић (творац првог чврстог дирижабла).
Треба нагласити да Руси и Срби никада нису ратовали једна против другог и у многим ратовима су били заједно. Један од тих ратова је био и грађаннски рат у Русији, или како га зову октобарска револуција, где је Србија послала своје јединице у Владивосток и који су се придружили царској војсци, Белој гарди. Касније су се и заједно повукли и треба нагласити да је Бела Гарда, српски добровољци и новостворена држава Украина, једине пружиле отпор тада новом марксистичком злу које је предводио Лењин. Остаци тих јединица из Русије и Украине су се повукле, један део преко Одесе и многи од њих су нашли нову постојбину у Србији. И док су свугде у Европи они радили најгоре послове, у Србији су били високо уважавани, добили су одговарајућа места, многи од њих као научни радници и професори. Занимљив податак који сам нашао у Споменици 60. класе војне академије је да је питомац бр. 301 у тој академији био Багратион, Рус и унук чувеног Багратиона. Њега су примили на академију на посебан захтев Краља Алексндра. Занимљиво је да су сви официри из Русије примљени на службу у нашу војску, признати су им чинови и чак су једно време службу вршили у Руским униформама. У тадашњу Краљевину СХС је емигрирало око 200.000 особа из Царске Русије и њих је до краја другог светског рата у нашој земљи остало око 40.000. Чак су руским инвалидима исплаћивали пензију, једнако као и нашим људима. Руска црква је такође била једнако уважавана као и Српска и били су изграђени нови храмови. Много потомака тих Руса и данас живи у Србији, укључујући чак четрнаест потомака Лава Толстоја. Један од тих потомака, Владимир Толстој, који је рођен у Србији, данас је у Руској Думи саветник. Осим Толстојевих, у Србији данас живе потомци Љермонтова, Пушкина, Суворова, Булгакова…
Осим горе наведеног, у нашој земљи је 1920. године отворена Руско Српска гимназија а касније је отворен и Руски дом. Постојао је код нас и Кримски Марински Корпус, синод Руске Православне цркве је био у Сремским Карловцима, Руски научни институт је основан 1928. године а све то потврђује нашу бригу према Русима. Занимљиво је рећи да је са Белом гардом овде дошло и неких 200 Азијата, грађана Царске Русије, који су били Будисти. Њима су Срби изградили у Београду будистички храм, једини такав који је био код нас. На жалост тог храма више нема али ваља поменути нашу бригу о свима.
Наше заставе имају дугу историју и посотје раније него било која застава иједног другог Славјанског народа. Прва горе је Српска застава Стефана Владислава 1234-1243, и ту су наше типичне две боје, црвена и плава, без треће; друга застава је застава цара Стефана Душана 1346-1371, ту се види жута боја, која је једна од боја кориштених у нашим народима; за време првог српског устанка је кориштена ова застава, 1804; Сретењски Устав и застава се битно мења, прилично холандизована/порусена, 1835; од 1838 се застава мења, поља са бојама добијају распоред који се и данас користи, ова застава се користила до 1869 и занимљиви су у горњем десном углу двоструки троуглови, наши древни симболи; застава Кнежевине Србије од 1869 па до 1872; Краљевина Србија од 1882 па до 1918 користи ову заставу, када Краљевина Србија престаје да постоји
Горе је наведено шта су све добро донели Срби Русији а да ништа лоше нису учинили. Али зато званични Руси јесу… не много али има озбиљне последице. Опет да нагласим званични, јер често владари доносе одлуке који није у жељи народа.
Креће давно стварањем Црквено славјанског језика и урађен је тако да се у њега убаци што више речи Руског језика. Тај језик постаје језиком културне елите, у овом случају цркве и преко њих почиње да се лагано гура у народ. Наши истраживачи су већ показали разорно дејство Вукове реформе језика, али изгледа да је ово било много пре њега али није довољно обрађено од истраживача. И сам Руски језик је у ранијем облику био сличнији српском језику. Упоредо је постојао и Славено Сербски језик али је питање колико и он има везе са нама, јер ми себе зовемо Срби а не Серби. То Серб више је некако Немачка реч Зерб.
Кнез Михајло Обеновић је својом родољубивом политиком навукао бес свих великих сила Европе па тако није био ни по симпатијама Руске Царевине. Русији је главни циљ излаз на топла мора као што је Медитеран, и стално је хушкао нашег Кнеза да крене у општи рат против Турске. Чак шта више постојали су планови о стварању велике државе Српско Бугарске, где би Михајло био монарх а била би и заједничка Патријаршија. Бугарска Егзархија, односно стварање Велике Бугарске а при том узимајући огромне просторе који су насељени Србима је Руски план који се развијао још од четрдесетих година 19. века и био обилато финансиран из Русије. Препрека је био кнез Михајло Обреновић. Славенофили у Русији су лансирали лаж да су Бугари најмногобројнији народ и да су насаељени од Црног па до Јадранског мора. Руски гроф Игњатиев је био велики заговорник Велике Бугарске. Након убиства Михајла Обреновића, ствара се Бугарска држава која недуго иза тога, под утицаја Славенофилских комитета из Русије, почиње да показује нетрпељивост према Србији. Наставак се зна и улога Бугарске у ратовима против Србије и сва злодела које су учинили.
Варијација на тему Новосрбије
Тај 19. век је био осебно лош на културном плану и познато је да су неки Руски званичници са Хиландара дословно однели неколико џакова старих и веома вредних Српских књига. А то је све урађено са балгонаклоним ставом бугарских монаха. Остаје и питање притисака да се у 19. веку на српску двобојну заставу црвено-плаву, дода бела боја да би личила на Руску. Наша изворна застава је двобојна, као што је двобојна већина застава Словенских народа. Нпр. застава Чешке је кроз целу историју била двобојна, иста као Пољска, бело црвена, тек у 20. веку постаје тробојна. Најсмешније је да су Руси своју данашњу заставу добили куповином фрегате у Холандији 1668. године, и када је стигао брод 1690. године, стигао је са холандском заставом, која је после преуређена и тако добијена Руска застава. Исто се тврди да је Београд узет за главни град на притисак Руса, а у том тренутку, па и касније, тај положај за главни град је био веома лош.
Други светски рат је био доста крволочан на нашим просторима и Срби су као по обичају опет највише страдали. Део страдања је и у томе да је народ био подељен у чак три табора, комунистички, национални и про Немачки. Осим што су над главом имали Немце и јединствене казнене мере у Европи од сто Срба да буду убијено за једног мртвог Немца, ту су били и међусони сукоби који су посебно били тешки. И поред тога, у више махова су окупиране територије биле ослобађане и то се наравно десило и крајем рата, када су што НОВЈ а што ВЈуО ослободили по неким подацима око 60% територије. И онда долазе на готово већ ослобођена просторе јединице Црвене Армије које не чине ништа друго већ помажу да се на власт доведе Тито а све на жељу Черчила. Коју је катастрофу то изазвало у Србији се још увек осећа а о терору у току увођења марксизма и касније, знају данас ретки преживели.
Деведесете године прошлог века су донеле гласање Русије у Уједињеним Нацијама да се уведу санкције нашој земљи. Осим тога зна се да је Руска Федерација продавала оружје Хрватској. Чак је и амбасадор Русије у Хрватској Анвир Азимов изјавио да је Русија продала С-300 Хрватима да би тиме одвратила Србију. Хрватска је такође од Русије деведесетих година добила 18 хеликоптера Ми-17, 12 борбених хеликоптера Ми-24 и 40 ловаца МиГ-21. Питање је колико је друге опреме Хрватска добила од Русије деведесетих година јер је забележео неих 160 летова транспортера Ан-124 и Ил-76. Треба истаћи да је Русија такође одликовала Фрању Туђмана веома вискоим одликовањем. То се на крају завршава повлачењем Руских трупа са Косова 2004. године. Опседнутост топлим морима је вероватно овде имао улогу у политици Русије према Хрватској.
Последњих година Срби су на удару Руских ревизионара и пре једно три године сам гледао једну руску ТВ емисију, где су њихови истраживачи представили Марво Орбина, Србина католика из Дубровника, као Руса који је написао једну веома важну књигу ‘Царство Словена’! Ту се није стало па сам недавно нашао једна њихов историјски сајт, где су урадили списак битака које су Руси водили и ту су између осталог ратове против римског царства које смо ми Срби водили у шестом веку (а које се од немачке историје узима као датум досељавања Словена на Балкан/Хелм), завели као битку Руса против Рима!! И сад се још помало тихо понегде чује да су Срби МалоРуси.
Марво Орбин и његова књига
Питање је који је то степен аутошовинизма када неко тврди да смо ми дужни Русији? Чему та забиџеност и гурање у неко дужничко ропство када тога у начелу нема, нема никаквог дуга ни обавезе. Више је него јасно да је мала Србија много тога учинила за Русе а нико им не набија на нос да су нам дужни. Природно, јер Срби кад чине, чине из душе. Оно од чега полазе заговорници нашег дуга је да је Русија ступила у рат по објављивању рата Србији- па многе друге европске земље су исто објавиле рат након сазнања да је објављен рат Србији. У суштини само се чекао било какав повод да се крене у прекрајање географије Европе и нико није стао уз Србе из части, достојанства и љубави. Такође помињу телеграм цара Николаја где се тражи да се Србима који се повлаче, хитно изађе у сусрет иначе ће ступити у рат на страну Аустрије и Немачке. Тај телеграм никада није нађен, али рецимо и да је постојао. У претходном чланку о фон Макензину су неке ствари расветљене (бар се надам) и не знам откуд та сулуда замисао да би падом у заробљеништво ми нестали са лица земље? И зашто нико не помиње Есад Пашу, који је итекако помогао Србима да повлачење прође колико толико неометано.
Вероватно ће Русомрзци једва да дочекају овакав текст али боље нек себе преиспитају, јер било каква мржња према било коме је озбиљна болест. У начелу међу Србима и Русима нема мржње, већ врло наглашене симпатије и љубав. Та виша политика никада није озбиљно утицала на личне међусобне односе. Многи Руси сматрају Србију својом другом домовином, Мајком. Много је Руса добровољно дошло да ратује за Србију и неки су и изгубили живот за Србију. Сви ти Руси који би дошли у Србију су се осећали као код куће, нигде нису тако топло примљни и вероватно је Србија једина земља где су добро дошли. То се види и на примеру и Украинаца који су избегли током Руско Украинског рата у Србију и сами били одушевљени веома топлим пријемом и односом према њима. И тако треба и да остане. Прошле године је је скоро 9000 Руса тражило држављанство Србије а ове године и више. У Србији тренутно има бар три блогера руског порекла који представљају Србију Русима и упућују Русе у благодети живота у Србији и како да се настане у Србији. Нисам сигуран да има и један који тако призива Србе у Русију. Србија треба да буде земља са широм отвореним вратима за сву нашу браћу.
Не треба ипак заборавити српску изреку ‘љубав за љубав, сир за паре’. И поред симпатија према Русима, мало ко од Срба се ипак у било ком смислу окреће према Русији. Има једно правило, ако хоћете да сазнате како стварно стоје ствари, треба пратити траг новца. А он је јасан- годишње Србију напусти и до 60.000 младих и сви оду за западну Европу. Данас у иностранству живи можда и до пет милиона Срба а само у Чикагу има више Срба него у целој Русији. Према статистици агенције Европске уније, Еуростата, у 2019. години су наши људи запошљени на западу у Србију послали више од четири милијарде америчких долара а ове године је само ИТ индустрија из Србије донела у земљу 2.5 милијарде €. Беч у коме живи 200.000 Срба се сматра трећим српским градом на свету по броју Срба који живи у њему. Укупно Срби живе у чак 159 држава света. Срби на западу чак имају 27 епархија СПЦ, око 600 културно историјских споменика, 300 клубова као и доста српских установа. За сада у Немачкој има највише Срба, 450.000.
Чик пробајте да их натерате да напусте запад и да крену да раде са Русима/у Русији и добићете одговор српске опредељености. Свака пропаганда, поготову заснована на неком дугу, пада када свакодневни живот и финансије буду доведене у питање. Србији је место између истока и запада, боље речено изнад истока и запада. Деведесетих година, када је било мање интернета и самим тим мање разних интернет мишљења, један озбиљан аналитичар је рекао да је главни страх НАТО да у случају рата са Русијом, да ће се подићи милион Срба који би ратовали на страни Русије. То је само потврда да смо и данас ми важни за Русе. Нисам чуо за никакву студију да се запад плаши Русије и да због тога не сме да нападне Србију, што је и доказано деведесетих година. Србија је земља са прилично истрошеним ресурсима и улазак у неки светски сукоб, на било којој страни, би највероватније било разорно за нас и били би обрисани са списка постојећих држава и народа.