‘Има ли овде Срба’, викао би човек на Њу Јоршком пристаништу, док су поред њега пролазили путници са тек пристиглих бродова из Европе. Тог човека који је позивао да се јаве Срби, је плаћао Михајло Пупин, и ако би се који Србин јавио, он би му понудио бесплатну помоћ у смештају, новцу и послу, да се брже снађе у новој земљи.

‘Дечак са Балкана без пребијене паре у џепу син неписмених сељака, изборио се за свој пут у Сједињене Америчке Државе. Уписао се на Колумбију и поечо да добија награде из Грчког и математике. Недуго после тога докторирао је на немачком и енглеском универзитету, први на дугој листи. Проналазач светског гласа, који је свој успех приписивао надахнућу своје мајке и институцијама земље која га је усвојила’- овако је приликом смрти Михајла Пупина, писао Вашингтон Пост 1935. године, додајући да је његов живот доказ да је Америка обећана земља, и како човек од науке може да остане и човек од вере. Научник светског гласа Михајло Пупин објавио је велики број чланака, коментара и осврта у најпознатијим дневним и недељним Америчким листовима и часописима.

Михајло Пупин

Влада Краљевине Србије именовала је 1912. године Михајла Пупина за почасног конзула Србије у Њу Јорку, са задатком да код званичних Америчких органа заступа интересе Краљевине Србије у борби за ослобођење од Турског ропства као и наступајуће агресије Аустро Угарске на Србију. Пупин је имао изузетно много посла на Колумбија Универзитету али је прихватио и поред свега, знајући шта се дешава, да се припрема балкански рат. Он је практично почео да буди и америчку јавност. Начин на који је своје америчке пријатеље убедио за помоћ Србији у току балканских а касније и светски рат, то је за данашње појмове незамисливо. Он је зарад тога запоставио како научне радове, тако и предавања на универзитету, само да би помогао Србима, Црвеном крсту, слао помоћ рањенима. Пупин је још тада препознао вредност и значај медија. И поред свег свог успеха, Пупин се никада није одрекао свог Српског порекла. Као почасни конзул, Пупин се суочио са ситуацијом да американци, и амерички читалац, не зна ништа о Србији па чак једва нешто и о Европи у целини. Пупинова мјака Алепмпијада, заједно са старијим пријатељем протом Васом Живковићем, су заслужни за усађивање Светосавског духа у малог Михајла, и он је са том свешћу дошао у Америку. Када се суочио са потребом да америчког читаоца обавести шта се то дешава на просторима Србије, каква је судбина Срба између две царевине, Аустро Угарске и Турске, Пупин се читавом серијом чланака, стручњаци кажу преко седамдесет, на сјајан начин упознао америчког читаоца са приликама на овим нашим просторима; и отуда у његовој личности је она велика мисао коју је изрекао Адам Мицкиевич, да се домовина не налази на географској карти, него у срцима њених најбољих синова. У личности лика и дела Михајла Пупина, ова мисао је добила највише оправдање.

‘Балкански народи Бугари, Срби и Грци одувек су знали о чему сведоче њихове народне песме, да су њихова четрнаест вековна краљевска пропала, јер се нису ујединила против муслиманске најезде’, пише Михајло Пупин 15. децембра 1912. године у тексту Балканска револуција и њене последице по Аустрију. И додаје ‘да је апсолутно неопходно да Балканске земље делују заједно, не само против турског угњетавања, него и против Аустро Угарске агресије’. Први светски рат је био најсуровији рат икада дотле, где је Србија изгубила једну 1.4 милиона људи. Постоје сачувана Аустријска документа и наредби војних команданата, да Србе треба уништити, ликвидирати. И то су они и радили. Пупин пише и о аустроугарским концентрационим логорима, њих је било око триста. Рачуна се да је у тим логорима било око 300.000 Срба, и то Срба из свих делова (Србиа, Босна, Хрватска, Црна Гора). Осим војске, ту је био велики број грађана, старци, жене па и деца! А по тадашњем важећем ратном праву као и међународном обичајном праву, они нису могли да имају положај ратних заробљеника и самим тим да буду затворени или у логору. Услови у логорима су били ужасни, почев од хране, хигијенски услови никакви, тако да су од смрзавања, болести и епидемија масовно умирали. Рачуна се да је најмање половина Срба ту умрло или побијено у тим логорима. То је било важно и Пупин је све то објашњавао Америчкој јавности. Треба имати у виду да је у том тренутку добар део становништва био немачког порекла, и када је била расправа у америчком Конгресу који ће језик бити званични, немачки или енглески, за један глас у гласању је победио енглески. Аустро Угарска је имала снажну пропаганду против Србије у Америци. Али је Пупин сјајним чланцима у тада најважнијим листовима (Њу Јорк Тајмс, Вашингтон Пост, Чикаго Трибјун…), одолео томе и ту је било можда преко стотинак чланака, фељтона, интервјуа. Пупин је тада био најпознатија личност Америке.

Пупин је за своју биографију из 1924. године добио Пулицерову награду, и сам Михајло је веровао да је сам дух Светога Свае био ту са њим и пратио га у свим животним искушењима, и да је због тога заштићен. Та књига је преведена на све светске језике, и рецимо Јапанци су много тога сазнали о Србима преко те књиге. У ток књизи је Пупин говорио и о 700 година аутокефалности Српске Православне цркве. Он је по многим пуно тога урадио у Америци, одржавање наших цркава тамо, подизање манастира Св. Саве у Либертију и пуно још тога на очувању Православља у Америци. Као мали, Михајло Пупин је учествовао на многим верским дешавањима, писао радове о Светом Сави, а посебан подстрек су речи његове мајке ‘сине мој знање су златне лествице преко којих се иде у небеса’. Бела кућа је одмах дала налог, Пупинова аутобиографија, је одмах морала да уђе, не само у све школске лектире, већ се изучавала у свим војним школама Америке.

Амерички Срби, добровољци првог светског рата

Пупинов допринос ратним напорима Србије је био немерљив. Да њега није било, српска ратна мисија из 1918., не би била дочекана званично у Њу Јорку. Као почасни генерални конзул Пупин је све трошкове конзулата, просторије, запослене, сам плаћао. Он је такође обједињавао велики број Српских исељеничких организација, које су на жалост често имале тај манир свађе. Такође многи од њих су били у финансијским тешкоћама, оне је неким од тих организација купио машине за штампање новина. Пупин је своје проналаске добро уновчио али је на једна хуман начин употребљавао. За време првог светског рата, Пупин је преко међународног цвреног крста послао српским заробљеницим у логорима, и то је многима и живот спасило. После првог светског рата дао је велика средства за обнову земље.

Црна Гора је 1917. година послала делегацију у Америку да се изврши регрутација добровољаца, којих је било до осам хиљада. На челу делегације је био генерал Гвозденовић, други је био почасни конзул из Монтреала, Сеферовић, а трећи је био члан парламента Ђурашковић. Како је САД тада била неутрална, ови су по прекршили амерички закон јер су вршили регрутацију и њих лишава слободе америчка полиција. Њих изводе пред суд и њима је следовала тешка казна, и ко други него Михајло Пупин, плаћа адвоката за њих. Судија Холен је прихватио предлог адвоката да буду пуштени уз кауцију од 50.000 долара. Ова тројица укупно у џепу нису имали 50 долара, и сав износ кауције плаћа Михајло Пупин и такође даје гаранције за њих. Али пре тога, пред балканске ратове, Михајло Пупин је направио уговор са компанијама Конард и Лојд Триестино, да цене карата за оне исељенике који иду назад да ратују за Србију и Црну Гору и највећи део карата је платио сам Пупин.

Када је 1917. године у САД била војна делегација Србије, коју је предводио Др. Миленко Веснић, и дошли су са циљем да објасне америчкој влади и народу, шта ради аустроугарска окупација, шта раде Бугари, шта раде Немци. Та делегација је била веома успешна. Најмлађи члан те делегације је био капетан Давид Адвала, лекар по струци, рођени Београђанин. Он је био задужен за хуманитарну помоћ, и он је успео да добије од америчке војске помоћ у лековима, инструментима, шаторима а Пупин се ту укључује са слањем санитетских екипа, возача па чак и студената. Али шта је најважније требало да добију, зајам, то нису успели. И овај млади капетан задњих дана боравка пита јел може он нешто да проба да уради. Делегација му је то одобрила и он пошто је био Јеврејин, пође код Јеврејина банкара, и овај му одобри зајам од милион долара (то би у данашње паре била милијарда долара). Али за тај зајам неко је морао да положи гаранцију, и наравно то чини Михајло Пупин.

Наши тзв. савезници Британија, Француска и Италија, су доделили читав Банат Румунији, и граница је требала да буде до Панчева. Пупин је пошао код председника Вилсона са картом, и показао ‘ево место Идвор где је, и то хоћете да дате Румунији која везе нема са тим’. Онда је уз притисак Вилсона, Србији додељен Банат. Још један занимљив догађај из 1916., Теодор Рузвелт, Републиканац, Пупину каже- ‘ја вам завидим што сте Србин’. Немачки амбасадор каже- ‘највећи непријатељ Немачкој и Аустро Уграској у Амерци је професор Пупин’. А Руски амбасадор је рекао- ‘господине пупин, кад год сте у Вашингтону, моја кућа је ваша кућа’. Године 1917. године САД улази у рат и Теодор Рузвелт те године честита Србима из Сан Франциска Косово Деј (Дан Косова), и каже ‘желим Велику Србију’. И то је текст који је Теодор Рузвелт писао на Видовдан Србима из Сан Франциска.

Српска застава на Белој кући

Велике су Пупинове заслуге за разграничења после рата. Пупин је утицао како на Вудру Вилсона а тако и на свог студента Едвина Армстронга, члана америчке делегације на конференцији у Паризу, да се поништи тајни лондонски споразум, којим би нова југословенска држава остала без Баната, без Барање, Далмације и дела Словеније. Нема сумње у његове заслугу да су ове области припале Краљевини СХС. Наша застава на Белој кући је такође Пупиново дело. Пупин је био тада најцењенија и најпознатија личност у Америци, томе су допринели његови многобројни патенти као и учешће у јавном раду и оснивању неких института. У време првог светског рата Пупин је решио неке важне ставке, као рецимо сонар за откривање подморница, урадио могућу комуникацију између авиона а то му је донело огромну славу, углед али и зараду. По политичком опредељењу, Пупин је био Републиканац. Пупинови пријетљи су били Хардинг (такође један од председника САД), Кулиџ (опет један од председника САД), Теодор Рузвелт (будући председник САД) као и Хувер. Тако да су му и Републиканци помагали око граница. Сам Пупин је био непосредно задужен за војна питања САД током рата и један од заслуга је основање ваздухопловне агенције која касније постаје НАСА. Тако да је он упоредо радио и за САД и за Србију.

Пупин је више пута посетио Србију. Тада је своју жену водио у манастир Врдник, где су биле мошти Цара Лазара и да види како Срби славе своју славу.