Да би нас поштовали други, прво ми морамо поштовати себе, а без знања о себи нећемо знати ништа ни о другима. Ово је основно правило које влада међу људима и народима хиљадама година. У трци за модерним временима, ми смо се последњих деценија мало више погубили са нашим наслеђем. Народ без језика, писма, куптуре, традиције и предања није народ, практично не постоји. Традиција је скуп материјалних, техничких, духовних знања и достигнућа, вредности и образаца понашања. Она је превенствено усмена а затим и писмена предаја знања, вештина, начина понашања и обичаја унутар једне културе или скупине људи, традиција је вишезначан појам, па се ту подразумева усмена предаја али и сви обичаји, конвенције, веровања, научна знања, уметнички занати, ритуали, морална правила и обичаји исхране.

Предратно удружење са гусларом

Гусле и гусларство је део наше усмене и епске традиције које је успело да нас кроз време одржи и доведе до ових времена данас. Занимљиво је да се оне данас уклапају и у савремене музичке токове, као што је рок или реп, иако су гусле у суштини само своје. Имају само једну жицу и гусле су сведоци и једног времена и свих времена. Први записи са наших простора о гуслама су из 6. века, за време цара Маврикија, где се тврди да су гусле нађене код словенских ратника. Касније већ Теодосије Хиландарац каже да су се Стефан Немањином двору чуле гусле и бубњеви а сам Стефан Немања је знао да увесељава госте на гуслама. Тај исти Теодосије Хиландарац каже да су се на венчању Душана чуле гусле, бубњеви и фрула. Традиција гуслања се даље наставила и познато је да је Карађорђе знао да запева уз гусле, а и Милош Обреновић је био одличан гуслар. Тако да су на српским дворовима редовно гуслало и постојали су дворски гуслари. Задњи од њих је био Илија Вуковић, који је био првак на утакмицама гуслара. Он је освојио 1933. прво место на Коларчевом Универзитету а председник жирија је био Краљ Александар Карађорђевић. Он је је тад добио као награду пиштољ који је приадао Суворову а који је Карађорђевићима даровао Руски Цар, а добио је исто кућу на Сењаку (Београд). Он је срадао 1942 од усташа, на врло свиреп начин.

Чувени споменик Косовским јунацима са слепим гусларом као једним од мотива на њему

Гусле данас нису тако заступљене на јавним ТВ и радио станицама, а у Србији има 34 удружења гуслара. Постоје гусларске вечери, фестивали, чак и фестивал младих гуслара (са категоријама до 13 година, 13-18 година). Од пре нешто више од три годие Унеско је заштитио певање уз гусле као нематеријалну културну баштину. Гусле су остале непромењене, као из прастарих времена, на њима нису вршене никакве промене или неко осавремењивање. Гусле су древни инструмент и нису само српске, јер више народа има сличан или исти инструмент, пример је инструмент рабаб у Африци, исто има једну жицу, гудало, држе се на крилу, пева се епска песма. На нашим просторима оне су првенствено српске иако фестивале о гусларству имају и Хрвати и Бошњаци. У псалмима Давидовим, псалм 151, се такође помињу гусле.

Стихови у гусларству су испевани у осмерцу и десетерцу а да данас могу лако да се примене је најбоље показао Рамбо Амадеус обрадом песме “Смрт попа Мила Јововића”, а тај албум је продат у милионском тиражу, а сама песма постала веома омиљена. То није једини случај, али показује да је та древна вештина певања итекако уклопљиво у савремене токове.