Захваљујући историчарима, првенствено Руским, данас је уврежено мишљење да је “каган” титула коју су носили Турски, Монголски и Кинески владари. Међутим чињенице су сасвим друге. Син Јарослава Мудрог, Свјатослав је владао у Киеву од 1073. па до 1076. године и у његову част на зиду Софијског сабора у Киеву постоји овај текст “Спаси Господе нашег кагана”.

Натпис на зиду у Киеву

У делу “Исповедање вере” (Исповедание веры) Кивског митрополита Илариона стоји: То се десило године 6559 (1051 по данашњем), у време кнежевања благословеног Кагана Јарослава, сина Владимировог” (“Было же сіе въ лѣто 6559, во время княженія благовѣрнаго Кагана Ярослава, сына Владимірова”). У делу “Слово о полку Игореве” из 13. века стоји “Рекъ Боянъ и Ходына Святъславля пѣстворца стараго времени Ярославля Ольгова коганя хоти”, где се користи израз “коган” али је значење у начелу каган.

У летописима Бертинског манастира постоје записи из 839. године где пише како су на двор Лудовика I, Франачког владара, дошли изасланици Руског Каганата. А то непобитно потврђује постојање Руске државе и назива каган за њиховог владара. Тако да је то још једна ставка за рану, и прилично замагљењу историју. Остаје сад коначно претресање, ко је од кога и када узео тај назив, јер у начелу, те вође азијских племена су називали кан. Зна се да је у древној истрорији добар део Азије био насељен Европљанима (градитељи древних пирамида у Кини), и питање је ко је од кога узео културу.