Манастир Милешева

Милешева је трајни симбол мира. Манастир Милешева је моћан пример врхунских уметничких дела која су настала у тада веома тешким временима какве су вкадале почетком 13. века. Крсташи су на простору Ромеје створили латинско царство а и у Србији је било тешко ко наследства Стефана Првовенчаног. Стефанов старији син Радослав био је потчињен Грчким интересима и отворено се супротстављао светом Сави, који незадовољан стањем у земљи, одлази на дуже путовање по истоку. Властела 1233. године свргава Радослава и на власт доводи млађег брата Владислава. Али Грчки утицај се замењује Бугарским јер Владислав жени Белосаву, ћерку моћног Бугарског цара Јована II Аседа. Владислав се није дуго одржао на власти, јер га властела смењује 1243. године, и власт препушта његовом најмлађем брату Урошу.

Фреска светог Саве рађена још за његовог живота

У таквим условима долази до подизања Милешеве, која посатје по значају друга црква у Србији, после Студенице. Кључна улога у тим збивањима припада светом Сави, краљ Владислав је замислио Милешеву као своју гробну цркву а свети Сава му је дао благослов. Сматра се да је Милешева подигнута око 1220. године на врло неприступачном месту. То је било у близини реке Милешевке где је свети Сава имао своју испосницу. Ту је пролазио важан пут који је спајао приморје и унутрашњост Србије. У близини је био трг око кога се касније развило место Пријепоље. Светом Сави је очигледно било стало да поред Хиландара, Студенице и Жиче, и Милешева постане снажан духовни центар. Непосредно се заузео око осмишљавања живописа, водећи рачуна о верским потребама. Тако у Студеници наглашава литургијску димензију храма, у Жичи више места добија катедралност а у Милешени је предност дата Богословним ученим композицијама. За осликавање Милешеве узети су најбољи сликари из царских радионица Солуна, а могуће и других места као Цариград и Никеја. Створено сликарство је врхунског уметничког домета. Портрет светог Саве урађен је највероватније док је он још увек био жив, а пажњу привлаче и портрети Немањића чиме је приказана њихова политичка моћ. Сви натписи су урађени на српском језику.

Чувена фреска Белог Анђела

Милешева је више пута страдала. Свети Сава је обезбедио ад манастиру стиже помоћ и она је стизала све до 19. века. Један од најтежих догађаја у историји Милешеве била је одлука Синан паше, да мошти светог Саве пренесе у Београд и спали их и то је учињено 5. маја 1594. године, да би показао устаницима у Банату шта их чека. Студенстска омладина Србије је 1894. године обележила три века спаљивања моштију светог Саве. И поред свих несрећа Милешева је сачувала и развијала духовност и обележје Српског народа. Ту је радила једна од првих манастирских штампарија у Србији. Манастирска школа је била једна од најугледнијих, њу је похађао и дечак Мајца Ненадић, кога су Турци одвели као данак у крви, који је постао велики везир Мехмет Паша Соколовић. У МИлешеви се 1377. године крунисао Твртко I Котроманић, за краља Срба и Босанаца. А 1446. године Стеван Вукчић Косача, који је узео титулу Херцега од светог Саве, и по њему је названа Херцеговина.

У нашим временима два догађаја имају велики значај. Када су 1963. успостављен први видео запис између Европе и северне Америке, Европа је нови континент поздравила сликом Белог Анђела из Милешеве. Нешто касније у свемир је послат сателитски снимак са три достигнућа Земљана, освајање Месеца, Кинески зид и Бели Анђео из Милешеве као симбол мира. Касније је дошло до кориштења Белог Анђела у комерцијалне сврхе а познат је и пример американца који је до ратова деведесетих свој одмор проводио у манастиру Милешева, седео тихо испред фреске Белог Анђела и тихо плакао. Али то све није сметало да недавно мрежа Фејсбук уклони Белог Анђела са образложењем да се ради о неприкладном садржају а то је све део помаме непоштовања нашег културног и духовног наслеђа.