Данас на нашим просторима преовладавају англо-саксонски утицаји, начелно америчким а најприметнији је кроз кориштење енглеског језика. Али није за занемаривање ни немачки утицај који је уједно и најстарији и наши народи су вековима живели у непосредном суседству са њима. Ту су развијене тесне привредне и културне везе али су светски ратови утицали да се ти односи на известан начин и измене. Врхунац развоја грађанског друштва у Србији је у раздобљу између два светска рата, и тада долази до великог преображаја и стварању друштвених слојева. Држава се и увећала а Београд више није било само погранично место. Нашу земљу је захватио светски талас модернистичких покрета.

Крушевачки вуновлачар Вукоман Станковић и његова жена Добрила, позирају уз свој аутомобил Форд, година 1940

Немачки и Енглески утицај на Србију имају свој историјат. Он се јавља појавом Саских рудара на нашим просторима од којих потиче прва рударска темринологија. Немачка техника и занатство је била најприсутнија и најутицајнија код нас свих последњих векова, а такође су биле јаке везе у науци и привреди. Посебно је јак утицај Немачке у задњих три века. У време владавине Марије Терезије у Аустро Угарској, дошло је до опште герамнизације и модернизације на тим просторима а под утицај су потпали и Срби који су живели на тамошњим просторима. За разлику од Немачке, утицај Британије је доста нов, и до двадесетог века нису постојали неки посебно јаки односи а самим тим ни утицај. Много наших интелектуалаца се школовано на западу, махом у Француској али један део се школовао и у Енглеској, а што је касније утицало на друштвено структуру у Србији а тако и утицало да се нова поколења младих такође школују у Енглеској. Након убиства краља Александра у Марсеју почиње да јењава утицај Француске а све више јача британски утицај. Наша земља је тада била део Версајског споразума који се заснивао на слабој Немачкој и јаким силама победницама првог светског рата. То је утицало на политичку сарадњу наших политичара, и сви су неговали замисао демократије, либерализма, парламентарног система и федерализма а федерализам су заступали англофили, насупрот државној централистичкој политици.

За било какве међусобне односе и сарадњу, јако је важно како једна страна види другу, како је доживљава. Због веома дугих односа са Немцима, постојали су одређени стереотипи док према Енглезима њих није било све до двадесетог века. Према Немцима је била двојака политика, са једне стране дивљење према култури, техници, привредним успесима и то се гледало као на неки идеал коме треба тежити али са друге стране постојао је осећај угрожености који је нарочито појачан светским ратом, а посебно је оптеретило после другог светског рата и оног што је нацизам учинио. Обнова наших веза са Немачком креће опет двадесетох година прошлог века и креће првенствено одржавањем културних веза од стране саме државе. Према Енглеској је другачије, није постојао неки одређени утицај државе већ су се људи сами организовали у својевресне мреже, ту је било и утицајних политичара који су настојали да одржавају везе са британским интелектуалцима. Британски састав из више једница (Енглеска, Шкотска, Велс…) је био узор неким нашим политичарима о могућем уређењу Југославије.

Британци су на нас гледали као на земљу из Версајског система и са одређеном улогом ту а за Немце немце наш простор је представљао додатни привредни простор, и југоисточна Европа је гладана као једна империја одакле су они требали да извлаче сировине и све што јој је требало за наоружавање као и будући рат који је био у припремама. То је и утицало да Немци се више заузимају у својој политици према Југославији него Британци. Културни пренос се увек одвија у одређеним политичким оквирима, међуратно раздобље се још назива и време нетрпељивих и доба екстрема. За разлику од Немаца, наш идеолошки узор је либерализам и у том смислу нама је на неки начин Британија била узор.

Тврди се да је шиваћа машина “Сингер” из САД утицала највише да се жене осамостале. Била је то јако скупа направа у то доба, настала је 1930. године и у Србији је била веома цењена и често би је млада добијала као свадбени поклон.

У српској уметности међуратног раздобља упоредо су деловали следбеници различитих праваца, распон утицаја наше уметности простирао се од западне Европе са центром у Паризу, књижевни надреализам, импресионизам у сликарству и музици, преко средњоевропских центара, експесионизам у књижевности, музици, сликарству, све до Москве, социјална уметност и нови реализам. Осим чињенице да су неки наши песници почеком двадесетих година прошлог века били под утицајем слободног стиха песника Волта Витмана, англосаксонски утицај на уметничке стилове код нас скоро да није постојао. Када се говори о Немачком утицају, најважнији правац је био експресионизам, и тај уметнички правац се појавио у Немачкој 1905., а врхунац је достигао у трећој деценији двадесетог века. Испољио се у сликарству, музици и књижевности. Разни наши уметници су делимично или или пролазно били под утицајем експресионизма. У свим уметничким гранама постојали су његови изразити представници, међу сликарима то су били Милан Коњовић, школован у Бечу, Прагу и Паризу, као и Јован Бијелић, Петар Добровић и Игњат Јоб, који чине језгро експресионизма у нашем сликарству.

“Сви наши књижевни покрети двадесетих година могу се свести под заједнички назив експресионизам”, је 1929. године написао Марко Ристић. Назив се јавио истовремено са самим покретом, главни иницијатор модернизма у послератном Београду био је екпресионистички опредељен часопис “Прогрес”, у којем је Винавер објавио свој манифест екпресионистичке школе. Главни представници екпресионистичке књижевности у Србији су Станислав Винавер и Милош Црњански. Првом таласу екпресиониста припадају Душан Васиљевић и Драгиша Васић. Најизразитији представник тзв. десног експресионизма у књижевности који је тражио упориште у национализму и религиозној мистици био је Момчило Настасијевић, док је зачетник неоромантичарске леве орјентације окренуте свакодневном животу и друштвеним приликама био Раде Драинац. Међу композиторима утицај експресионизма је видљив делимично код Славенског и Милојевића. Композитори Прашке групе били су изразити експресионисти Станојло Рајчић и Војислав Вучковић и ни су деловали у овом правцу и касних тридесетих година.

Утицај англо-саксонске и Немачке културе у раздобљу од 1918. па до 1941., могу се пратити кроз позоришни, концертни и биоскопски репертоар као и кроз изложбе уметника. Утицај се огледао и у гласилима као што су радио, штампа и филм. Разни утицаји видљиви су посебну у програму радија, држава је имала строгу контролу над њим. Од 1929. године на радију су емитовани часови немачког и француског језика, а од 1935. и часови Енглеског. Музички програм је углавном био испуњен музичким догађајима и свечаностима у Аустрији и Немачкој, као што су Салцбуршке музичке свечаности или Вагнерове музичке свечаности. Радио је до другог светског рата емитовао две врсте популарне музике, шлагере и џез. Први директан пренос догађаја који није музички догодио се 12. маја 1937., Крунисање Џорџа VI, из Вестминстерске палате. У тадашњој Југославији није било планске филмске производње, производња филмова је била прескупа и неисплатива док увоз страних филмова није био законом ограничен. Велики број малих дистрибутера омогућио је да наша публика до 1941., види скоро све значајније светске филмове. Иако је у уметности у Београду преовладавао Француски утицај, филм је био медиј преко кога се наша публика упознала са англосаксонском културом, али не преко слабо заступљеног британског филма, већ преко америчког који је владао светским тржиштем.

Чланови Главног одбора Радикалне странке на састанку у Врњачкој Бањи око 1936. године, на њима је приметна одећа по последњој светској моди. Фото- Мики Остојић

Док су пре првог светског рата женску моду диктирали Беч и Будимпешта, после је Париз постао светска престоница моде па тако у Србију стиже кратка сукња и висока штикла. Али оно што је Париз био за женску моду, Лондон је био за мушку. Енглески штофови били су подједнако цењени код оба пола. Из Америке је 1927. године дошао Чарлстон не само као игра већ и као стил одевања. Београђани су радо користили марке стране производње, Немачки апарати били су највише цењени а веома ретки аутомобили били су најчешће америчке производње. На журкама су служени ликери из аустријске радње Јулијус Мајлу, били су популарни деликатеси, парфимерије и пекаре са енглеском робом и специјалитетима. Са филмом и џез музиком стигао је и култ идола и филмске звезде. Старе игре полка и валцер наставвљале су да живе поред нових које су убрзано освајале простор, чарлстон, андалуз, блекбот, банана слејд, варстеп, фокстрот, шими и танго. На лошем гласу су били барови и варијетеи који су радили ноћу.

У Београду се од 1923. године играла кошарка, оснивани су клубови по узору на Енглеске, за господу али и за даме, као џокеј и тенис клуб. Одржан је турнир у бриџу 1939. године. Београд је имао удружења која не само да су преузета из англосаксонског културног круга већ су биле део међународних организација са центром у Британији или САД. Поред масона који су постојали и у Краљевини Србији, а у међуратном раздобљу доживели врхунац свог утицаја, створене су нове организације као што су Ротари и Скаути. У Београду је 1927. основано удружење универзитетски образованих жена, као огранак интернационалне федерације, основане 1919. године. У свим тим утицајима се могло приметити рационална компонента и модерни дух и наш први интелектуалац који је у себи спојио ова два утицаја био је Доситеј Обрадовић. Он је путовао у много земаља и који је познавао више страних језика између остаог и енглески, немачки и био је велики обожавалац њихове културе. Тај тадашњи начелно рационални утицај оставио је пресудни утицај који се и данас осећа.