Како стоје ствари, највећи део виђених НЛО су земаљског порекла. То не значи и да их је све наша цивилизација урадила, јер постоје неки изветаји који указују да су неки други власници истих. Има наравно ту и пуно обмана, лажи а развој програма за графику и видео су ту донеле посебан хаос. Тамо негде до деведесетих година, 80% свих виђења НЛО су били хеликоптери са набојно млазним моторима на крајевима ротора. Дакле оних 20% су ипак нешто озбиљно. Под НЛО овде нећу разматрати летелице са млазним или клипним мотором облика тањира, таквих је било, већ оне које уз тај облик имају друге погоне, као што је левитациони, магнетни и слично.

Један од облика НЛО је троугао, овај је виђен над Белгијом крајем осамдесетих година прошлог века

Негде четрдесетих година прошлог века у САД је почео развој и испитивање летелица које за кретање користе високофреквентну вибрацију. Почело је летећим вибрацоним кишобраном Скај Кар (“Sky Car”) конструктора Џејмса Питса а који је патентирао своју летелицу 1926. године, чији су кишобран касније покрили куполом и добили летелицу по шеми као звучник (мембрана и индукција) и остаци такве летелице су највероватније нађени у Розвелу. Те мембране нису баш биле издрљиве па је то тада доводило до удеса тог првог поколења летећих тањира. САД су разрађивали тада НЛО пречника 12 метара са посадом до четворо људи са намером да их користе у борбеним дејствима против СССР. Постоје сведочења о конзервираних три НЛО у САД, који су кориштени шездесетих година прошлог века и занимљиво је да се брзина њиховог лета помиње као 20.000 км/час. То је невероватна брзина, и далеко превазилази топлотну баријеру која је једна од великих препрека за развој хиперсоничних летелица, та баријера креће од пет маха. Оно што омогућује летове тим брзинама је посебно поље које се ствара око летелице тако да је НЛО некако у свом свету, аеродинамика не утиче на њу али ни унутар летелице, посада на осећа ни убрзање нити било какве маневре.

Пројект “Хелиоракетоплана” из СССР, 1928. година

Иза тога у САД крећу да раде пиезоелектричне летеће тањире са малим варничарима на површини, која је светлела усред јонизације а у међувремену су постали НЛО са плазма погонским панелима и они су углавном равни (они троуглови и четвороуглови на небу). Погонски панели су покривени хиљадама варничарских једница које избацују млазеве плазме, шема је као електромагненти топ, коаксиалне елктроде. Јонизовани ваздух иза варнице се убрзава из ћелије до ненормалних брзина и тиме се добија млаз млазног мотора при фреквенцији од стотинак килохерца. Све то ствара ковитлац који представља узгонску силу летелице. Тело летелице је било урађено од пиезокерамике. За те “отворене акустичне резонаторе” је било потребмо мање енергије за полетање него за хеликоптер. Летелице које су се користиле од педесетих до осамдесетих година су за јонизацију користиле радиоактивни полонијум и у начелу су полетали са подморница.

НЛО виђен 1981. годин над државом Јута, САД, квадратног је облика

Совјетски Савез није заостајао ни мало, њихов пројект свемирске летелице облика диска је већ из 1928. године али са озбиљним развојем креће тек иза другог светског рата. Прве летелице типа НЛО су се у Совјетском Савезу појавиле већ шездесетих година а познато је и да су произвођене у Сормову и Павлодару (сада у Казахстану). Било је више типова летећих тањира. Један од њих је са погоном импулсним електромагнетима, и били су доста тешки и нису имали велики долет. Зато су их довозили подморницама до близу обале САД и одатле полетали. Било је доста патената у СССР на тему летећих тањира или летећих платформи које не користе класично хемијско гориво. Вибрације су биле доста занимљиве и један такав летећи тањир је наводно испитиван у Украинској СР. Занимљив је пројект једног Новосибирског истраживача, који је за погон користио гравитациони млаз а његова летећа платформа је користила батерију од 12 волти. На жалост и она је имала лоше дејство па се конструктору након неког времена кориштења, парализовала десна страна лица. Употреба те врсте платформе је очигледно захтевала посебно заштитно одело. Гравитациони млаз био је стваран унутар бакарних ћелија, које су биле пресвучене танким слојем сребра, дебљине 12 микрона. Занимљиво је да на месту слетања НЛО често остају “нити анђела” и испитивања су показала да у себи садрже магнезијум, управо материјал који се користи за погонско гориво. Још једна ствар је примећена код НЛО а то је понекад да одају необично светлосно пулсирање и највероватније се ради о међусобној размени података, јер ни један радио уређај унутра не може да ради. То је вероватно и разлог зашто је и обарање вођеним ракетама увек било неуспешно, оно мало оборених НЛО је оборено класичном топовском паљбом. Испитивања електркинетичких мотора је показала да се узгонска сила јавља на један килохерц.

Пројект инжењера Филимоненка

Посебно је занимљива летелица академика Филимоненка, то је био диск пречника 6.5 метра и могао је да постигне брзину од 36.000 км/час. Он је користио погон два супротно ротирајућа диска у себи, само тело је било урађено од изолатора са честицама метала у себу. Дискови су ротирали брзином од 1000 обртаја у минути и летелица је постизала узгонску силу од неколико десетина тона. Управљање летелицом се постизало променом брзине окретања дискова. Постојао је план да се искористи за свемирске летове али је смрт Королева и Курчатова све то спречила. Филимоненко је проглашен лудим и најурен са посла. Тако је тај пројект заувек заустављен.

Шема уређаја који ствара гравитациони млаз и кориштен је за једну од летећих платформи

Након распада СССР, њихова употреба је смањена у САД а то је захваљујући председнику Џорџу Бушу. То је имало и за последицу смањење употребе магнезијума у САД у распону од 2007. до 2008., јер је тај метал као трака кориштен у ћелијама за сагоревање. Развоје је некако настављен у Руској Федерацији а кориштењем технологије обрнутог инжињеринга са једне срушене летелице. Технологија је начелно била опасна и без могућности за цивилну употребу, веома опасно микроталасно зрачење из плазма погонске групе је била опасна за посаду. Носивост тог типа летелице је мала и због јаких електромагнетних поља, није била могућа икаква радио веза тако да су летови на шпијунским задацима били по унапред одређеном плану. Начелно то су биле кратки задаци да се посада не би исувише изложила зрачењу. Најчешће су НЛО виђали око војних база, лансирних рампи ракета и аеродрома. Али и били су летови над пустим деловима ради провере јел се ту нешто гради.

Мотор за левитациони НЛО који ради мој друг из Украине, у ствари реконструкција пројекта који је раније рађен у Украини. Због финансија је тренутно стало али биће сигурно довршен у некој будућности.

Плазма панели су постављни по кругу летелице и са доње стране. Са те доње стране су се образовали вртлози помоћу којих НЛО лети. Ти плазма мотори се користе одавно за мењање орбите сателита. Студија о том типу погона “Абляционный импульсный плазменный двигатель” је објављена од стране МАИ али и и од стране Сибирског института за електроимпулсне моторе. Ти су мотори величине акт ташне, а плазма млаз се јавља након што пластични уметак сагори између електрода. За НЛО облика троугла ти су мотори још мањи и уграђени су у равној плочи. Размак међу електродама је мали а ћелије раде синхроно. Струја која је кориштена за погон је имала 1000 Ампера. Стотине хиљада таквих ћелија је уграђено у летелицу. Варничење иде у мегахерцима и свака искра ствара вртлоге који се преобразе у прстенаст облик. Занимљиво је да температура око летелице пада па се често на површини хвата иње. Због многих недостатака, мање се користе у војне сврхе али су нашли неке друге, као испорука малих нуклеарних пуњења силосима са балистичким ракетама. У мају 2022. у америчком конгесу је разматрано присуство Руских летећих тањира и троуглова и схватили то као рањивост сопствене територије.

Увек треба имати у виду да су виђења НЛО била много пре него овог горе описаног раздобља, има и много разних сведочења али и записа о њима. То значи да нисмо сами и да можда поред нас на планети живи још нека цивилизација, могуће остаци неке дрвене. Наш велики научник Никола Тесла се није нешто посебно бавио летећим тањирима, мада има патената на тему авијације али има сведочења да је 1912. године урадио ракету на електрични погон. Касније, 1939., сведоци тврде да је испитао свој мотор који ради помоћу етра, сабијањем или разређивањем етра се постиже кретање. То је и најбоље решење јер етра има свугде у свемиру и летелица би себи омогућила кретање било где. Тај његов уређај се описује као шест коничних алуминијумских шипки са неким калемовима на себи. А то је управо технологија коју може користити НЛО и у Теслином случају- безбедно за посаду!