Масони су обавијени велом тајне и за њих се сматра да стоје иза важних догађаја у друштву. Врло су упитни и извори података о њима, углавном се траже у полицијским или дипломатским списима а ту нема баш пуно, једва у траговима. Главни извори података су подаци које су оставиле саме масонске ложе и то су примарни извори. Највећи део те грађе је однет у нацистичку Немачку током другог светског рата, или уништен, а после другог светског рата пренет у СССР. Многи од тих докумената (везаних за наше масоне) нису враћени, али је ФНРЈ део докумената враћен и сада се ти документи налазе у Архиви Југославије (Фонд 100), али један део је још увек у Москви док је најзначајнији део грађе уништен. То ствара непотпуност а то није добро за истраживање и утврђивање чињеница. Следећи разлог је што тај фонд је био под забраном и тек је био отворен за истраживаче осамдесетих година прошлог века.

Београд има доста објеката са обележјима масона

Масонерија се у Србији појављује у последњим деценијама 18 века и то прво међу угарским Србима, као део ширења масонских ложа по хабсбуршком царству. Међу њима су биле и познате личности као Архимандрит Стратимировић, Епископ Јовановић Шакапенте, Стефан Вујановски, Стефан Новаковић… вероватно је међу њима био и Доситеј ОБрадовић али не постоји ни један запис који то потврђује али постоји један портрет Доситеја, дело уметника Арсе Тодоровића, са масонским симболима на себи па се по томе може претпоставити да је био масон. А како је Арса Тодоровић био пријатељ и са многим другим масонима, то је довољан наговештај да је Доситеј био масон. Много докумената је из тог раздобља нестало и убрзо након француске револуције је масонерија забрањена у аустријском делу хабсбуршке монархије. У Угарском делу је обновљено 1867. године након претварања хабсбуршког царства у двојну монархију. Забрана је била јер су француске ложе били наследници просветитељства, шириле замисли револуције, били под утицајем политичких филозофа који су били за нову врсту поретка а то је плашило једно конзервативно царство како је било хабсбуршко царство. Али је плашило и друга царства, рецимо Руско. Тада се јавља све већа и већа разлика између континенталне масонерије и енглеске масонерије, која је далеко мање била за револуционарне идеје. У начелу масонерија није једна стална ствар, то је нешто што се мења из поколења у поколење, тако да нешто што је било напредно раније, постало је у међувремену застарело.

Занимљив је однос између француске масонерије и Србије и међу француским масонима је било искрених Србофила. Ти Француски масони су били натопљени једном културом која потиче из првог светског рата а која се заснивала на савезнуштву и врлинама српским, и било их је у дипломатији, војци, политици, економији, парламенту, свеучилиштима, култури. Међу тим истакнутим француским масонима Србофилима су били генерал Пол Бење, и четири члана парламента и чланови Великог Орјента- Артур Грусје, Александар Варен, Жозеф Бреније и Андре Лебе. Али њихово занимање за Србе може се захвалити и делатности Срба масона у француским ложама током првог светског рата. Франуцска масонска политика се састојала и налажењу решења, тамо где год су биле тешкоће. Међутим имале су утицаја и у стварању тада нове државе којом су требали да изврше изједначавање државе и нације. Дакле српска теорија о постојању троименог народа Срба, Хрвата и Словенаца, који заједно треба да творе Југословене, и Французима је била позната концепција јер је подсећала на њихов концепт стварања државе нације. Занимљиво да неколико недеља пре ослобођења Београда, Французи још увек нису знали у ком току ће то даље да иде, једино су биле познате поделе интересних сфера између Енглеске и Француске и будућа Србија (односно Југославија), припада француској зони. Тако оно што се десило од септембра до новембра 1918., невероватан продор Српске восјке, је одлучио судбину свега. Тим српским изласком на Саву и Дунав, Србија је постала фактор који може да одлучује и уређује оно што је сматрано југословенским простором. Са друге стране страх словеначке и хрватске елите да им Италија не узме одређене просторе, а то је Италији обећано, то је била цена уласка у рат. Стварање нове државе је погодовало Француској да држи Немачку између чекића и наковња, између ње на западу, и нас као савезника на југу.

Михајло Пупин, један од наших највећих научника и добротвора, био је масон

Разлог зашто се сматра да су масони утицали на стварање Југославије, је што је у многим публикацијама било наведено да су чланови југословенског одбора већински били масони. Они тада нису крили да су масони, а од Хрвата само су тројица били масони. Никола Пашић је имао списак свих српских масона и када је део наше владе премештен у Француску, банка је била у Марсеју, и велики савет је био такође у Марсеју. Према архиву енглеске ложе, није било неке посебне делатности те велике ложе пре 1918. Тај врховни савет је шкотски ред са 33 степена, али није настала велика ложа, а то није уобичајено. То је стварало тешкоћу у саобраћању са енглеском масонеријом, док са француском то није била тешкоћа јер су они имали велики савет. Тако да је њихова моћ била ограничена иако су српски масони постигли одређене успехе, посебно са пропагандом у Швајцарској (а што је подржавала Српска влада). Српска влада је била доста широке руке током првог светског рата па је финансирала доста страних новинара, фотографа и све оне који су на неки начин могли да представе Србију, па су у оквиру тога биле искориштене и те масонске везе.

За Краља Александра нема потврђен документ да је био масон, али је био Душан Томић, прилично непозната особа али позната у уско стручним круговима. Он је још пре балканских ратова био финансиран од стране српског посланства у Паризу, да врши пропаганду у француским ложама, прво у корист Србије а затим у корист југословенског програма. У међуратном раздобљу, Душан Томић је био прилично активан, прво низом предавања у прилог српске концепције о троименом народу (Срби, Хрвати и Словенци), он је организовао конференције у оквиру Велике Ложе Француске или унутар Великог Орјента Француске. Тада су у Француској постојале три групе масонерије, Велики Орјент, Велика Ложа и Француски Међународни Ред Људског Права и унутар те три ложе је Душан Томић органзовао предавања у прилог Србије. Поред Душана Томића се помиње и доктор Сава Петровић, који је докторирао у француској (био је лекар) пре првог светског рата, и лечио је Србе који су били примљени у Француској. У случају доктора Саве Петровића је његова делатност као лекара допринела да се прихвати пропаганде него само чланство француских ложа.

Тврди се да је највећи војсковођа првог светског рата, Живојин Мишић, био масон

Подаци да је краљ Александар био масон долази из ревизионистичких земаља, Мађарска, Италија… и тај утисак је створен највероватније после једног догађаја у Београду, конгрес масона у корист мира, одржана 1926., под патронатом међународног масонског удружења (АМИ), оно је окупљало велике ложе Европе и биле под надзором Великог Орјента Француске и у мањој мери Велике Ложе Француске. Пошто је део тог конгреса био јаван и одржан у згради Универзитета, пренето од стране свих тадашњих гласила, и пошто је поздравни телеграм упутио министар унутрашњих дела и владар, онда је то створило један утисак у том правцу да и владар има неке везе са тим. А други разлог је био када је уведен лични режим краља Александра, 6. јануара 1929., тада су забрањене све политичке организације, сви зборови, док скупови масона нису уопште забрањивани, чак је направљен посебан циркупар да се то не односи на масонске ложе. Чак су и неке нове биле створене, и самим нестанком странака са сцене, политички рад се некако пренео на масоне. То је створило утисак да је Александар заштитник Велике Ложе Југославије, а што није било далеко од истине јер је био дугогодишњи пријатељ великог мајстора Ђорђа Вајферта.

Масонерија није тајно друштво, оно је више дискретно друштво, у низу земља као САД, су доступни комплетни спискови чланова, у САД одржавају и јавне параде па се ту јасно виде, док у континенталном делу и даље важи правило да се не износе имена. А то је последица искуства после револуције у Француској, али и у новије време искуства Трећег Рајха, који је на основу спискова масона, многе хапсио, испитивао, злостављали на разне начине а неки су били и побијени. Трећи Рајх као и фашистичка Италија су уложиле велика средства у антимасонску пропаганду и у ствари велики део тих прича о масонима потиче из тог времена. Други разлог је тај што су Велики Орјент Италије и Велики Орјент Француске доживљени од стране католичке цркве као њени архинепријатељи, у борби за вредности, у борби за уређење друштва, тако да је католичка црква имала ту негативну улогу према масонима (што је напуштено у последње време). Тако да је из тих извора дошло то лоше мнење о масонима, по доступним подацима, то је друштвени клуб. Али треба нагласити да свака ложа има своја правила, која могу значајно да одударају од правила других ложа. У међувремену је дошло до великог утицаја америчке и енглеске ложе на све остале ложе света. У једно време је владала египтоманија па се многи елементи унети у масонерију, што им даје ноту мистичности.