По народном обичају на Благовести се устаје рано а празник нарочито славе жене које се тог дана моле Богородици за пород. Један је од дванаест Господњих празника и обележава се 7. априла по новом, или 25 марта по старом календару. По народном обичају, на Благовести се устаје рано, па чак и у поноћ, или барем у праскозорје, а дан је почињао песмом девојачком. Девојке би уочи овога дана накупиле сувих гранчица и дрва од којих је разбуктавана велика ватра, обично на каквом брду или сеоском раскршћу. Уз ватру се веселило и мушко и женско, а понегде уз младе и старији. Било је уобичајено да се ватра прескаче. Владало је веровање да ће ко прескочи ову ватру, бити заштићен од уједа змије.
Лепе вести су се увек оглашавале звонима
Благовести или Блага Вест, значи радосно сазнање. Наиме према Светом Писму, на дан Благовести, Марија је сазнала да је у благословеном стању, и да ће родити сина. Вест јој је јавио Арханђел Гаврило. Зато овај празник нарочито обележавају жене. Према легенди у време око Благовести када удари снег, зове се у народу ‘бабини козлићи’, ‘бабини јарци’ или бабини укови. Народ у својим причама каже да је у то време нека баба истерала јариће у планину, па је дунуо север и ударио снег. Баба и јарићи су се смрзли и окаменили, и то баба у средини а јарићи око ње. Поређење са веровањима, указује на то да би баба могла да осликава Лунарно биће, а јарићи месечеве српове, односно светли и тамни Месец. Кроз легенду преображај светлог Месеца у тамни, у народу је означен као скаменивање.
О Благовести се у народу казује да је толико велики празник у години, да ни птица у гори не савија гнездо. Њега посебно празнју жене које рађају, док нероткиње на овај дан посећују цркве и моле се пред иконом. У народу Благовести важе и као дан који се светкује због змија, па је овога дана било забрањено помињање њиховог имена, јер се веровало да се буде из зимског сна сви гмизавци.
На овај празник Благовести одржаван је један ведри и живописни народни обичај који се зове Ранило. Противно убеђењу да до Васкрса није упутно веселити се, ипак се на овај празник веселило и празновало. Ранило би почињало обично у поноћ, или праскозорје, и то песмом девојачком, а завршавало се општим весељем и радошћу.
У народу овај празник важи као празник који се светкује због змија, па је овог дана било забрањено помињање њиховог имена, јер се веровало да се буде из зимског сна. Ако кукавица закука пре Благовести, веровало се да ће у селу преко године бити доста змија. У разноврсним веровањима са занимљивошћу се издваја ово, које каже да се ноћу уочи Благовести, може видети да гори ватра на оним местима, где се налази закопано благо.
Архангел Гаврило
Уочи Благовести, обичај је у неким местима да жене обилазе око куће, лупају о металне предмете, да би тако отерале змије. Веровало се да колико се далеко чује звук, толико ће далеко бити и змије од куће. И деца иду око куће и говоре ‘беште змије беште змије’. На Косову се пали ватра, па се са њом каде торови и кошнице, опет из истог разлога, да би се отерале змије.
За Благовести су везани многи обичају, веровало се да се на Благовести жене не чешљају, као и да не ваља на тај дан правити нове опанке. На овај дан, као што беше речено, многи поране, и стари и млади, пре Сунца, одлазе на извор или на реку и умивају се. Затим узму камен, зажмуре и баце га преко себе, па брзо затворе уши да не чују његов пад на земљу. То чине верујући да неће да срећу змије преко лета. Становници Сврљига верују да на овај дан ве ваља отварати маказе, бритве и слично, да змије не би отварале чељусти преко лета.
Због веровања да се на овај дан буде гмизавци из зимског сна, на Благовести се нису спомињале змије. На тај дан исто не увлачи се конац у иглу, да се змија не увуче у кућу. Са собом се ништа не вуче из истог разлога, стока се не хвата за рогове, нити се употребљава уже- опет због змија. Једно занимљиво веровање каже следеће- у народу се веровало да животиње говоре немуштим језиком, који се може чути само на Благовести. Готово свугде се овога дана људа на љуљашкама, због здравља преко године.
Обичаји прославе уз ватру
Од Благовести почиње сетва жита, обичај је да се тада износи семе на Сунце. Овај дан је срећан дан и за калемљење воћа. Народ такође берује да се на Благовест и завршава зима и често има обичај да каже- ако на Благовест киша окваси волу рог, биће добар род. На данашњи дан па све до Великог Петка, верује се да је добро започети било какав велики посао, као што је градња, отварање радње, и тако даље… као и доношење већих и важнијих животних одлука. И још једно народно веровање везано за овај празник- ако је небо ведро, биће година родна а људи здрави, такође јесен ће бити позна.