Смисао то је веза између тога шта ти радиш са твојим личним вредностима и потребама.
Кад радиш нешто што у правом смислу помаже у оставривању личних потреба, од таквог рада се не може очекивати да је бесмислен. Ако то пак не задовољава основне потребе али ипак остварује оно што сматрам важним и достојним, то неће обесмисилити вредност тог дела. Присутност те везе се доживљава као осмишљеност и испуњеност човековог живота. Ако пак ми ипак чинимо нешто што није у вези са нашим жељама и вредностима, каонрецимо да учимо у школи нешто што нас не заима или радимо посао који не волимо, то несумљиво значи губитак смисла, а самим тим руши нашу постојаност.