Многи тврде да имамо у сонови два тела, једно физичко а друго је духовно/ментално/осећајно. У судару са друштвом у коме живимо, често ми изгубимо везу са својим стварним бићем, живимо како нисмо хтели или смо умислили да смо тако хтели а то су широм отворена врата за разне несреће. Особа губи животну силу, снагу и временом постаје изгубљена у неком непознатом свету.
Ми губимо силу када…:
• говоримо «да», а у ствари хтели смо да кажемо «не»;
• се смејемо а плаче нам се;
• не одмарамо и опуштамо се;
• приморавамо себе да истрпимо још мало, место да се запитамо: «кој мој ја све то трпим, која сврха?»;
• когда обижаемся, вместо того чтобы попросить человека о том, что нам нужно;
• кад се занимаш туђим стварима/животима;
• настављамо дружење и разговор са крајње незанимљивом и заморном особом;
• људи из нашег окружења највише шире негатив;
• разговарамо о политици, ценама, лошим путевима…;
• сплеткаримо;
• са пуно жара говоримо и пратимо како живе други (лоше или добро);
• радимо посао који је незанимљив и додијао нам је;
• … се плашимо;
• чекамо да се коначно нешто промени у нашем животу;
• ругамо се себи, сматрамо недостојним, неспособним, несрећним;
• .. слажемо се са сви овим горе наведеним.
Али силу набијамо када…:
• упознајемо се са новим људима;
• стичемо нова знања;
• путујемо, па нек је и место близу нас;
• превазилазимо своје страхове;
• пробамо нешто ново…. фризуру, јело, стил одевања… ;
• опуштено шетамо, без обавеза, дакле не одлазак у продавницу или на посо, баш необавезно;
• занимање вештинама и рукотворинама;
• разговарамо са милим људима;
• дружимо се са онима који нас подржавају и имају веру у нас;
• водимо рачуна о свом телу кроз вежбе, базене и сл.;
• очистимо своје физичко пространство (нпр. избаците ствари из собе које ту стоје тек тако);
• очистимо свој осећајни простор (нпр. суочавањем са гресима и слабостима);
• говоримо «не», кад смо хтели рећи «не», и говоримо «да», кад смо хтели рећи «да»;
• кренемо да радимо шта волимо.
И постанете себи извор живота и животне силе.