Помало пренеражен понашањем ученика у школама, ја сам 20. септембра 2020. написао ово на Фејсбуку, у ствари превео текст са Руског језика а у питању је писмо управника школе новопримљеном учитељу. Писмо гласи:

Фотографија чисто илустративне природе али лепа за почетак овог текста

Уважени учитељу!

Преживео сам конц логор, и моје очи су виделе оно што ни један човек не треба да види:
— како учени инжењери праве гасне коморе;
— како квалификовани лекари трују децу;
— како обучене медицинске сестре убијају децу;
— како академски образовани пуцају и спаљују децу и жене…

Од тада више не верујем образованим.

Ја вас молим: помогните ученицима да постану људи. Ваши напори не смеју да воде ка стварању учених чудовишта, увежбаних психопата, образованих Ајхмана.

Читање, писање, аритметика су важне само онда, када помажу нашој деци да постану ЉУДИМА”.

Осим што је писмо очаравајуће, подстрекујуће, оно никада није написано неким совјетским учитељом као што се представља. Аутор тог писма је пољски Јевреј, Јакоб Броновски. Он се родио 1908. године у тада Руској царевини, у месту Лођ. У време првог светског рата његова је породица прешла у Немачку а иза тога у Енглеску. Године 1933. је дипломирао и почео да предаје на Кембриџу.

Стварни јунак који стоји иза овог писма је Јакоб Броновски

Јакоб Броновски није никада био у конц логору чак шта више рат је провео радећи у институту при британском ратном ваздухопловству. Посао му је био да ради математичке прорачуне дејстава стратешких бомбардера. По окончању рата, био је међу групом научника који су посетили Хирошиму и Нагасаки и тамо су видели на лицу места како изгледају последице атомског удара. И горе наведено писмо је било написано одмах након посете Хирошими и Нагасакију, када је видео шта су урадили савезници… писмо има и наставак у коме се он, замишљени управник школе обраћа родитељима и њима даје упутства како да правилно васпитавају децу.