Бунар… прво треба наћи место подземних вода, то доста олакшава и убрзава ствари. Постојање и близина подземних вода се може одредити визуално, тамо где се вода задња осуши, испари. Лети, ако има доста сувог растиња и ту негде зеленило, испод је вода. Шевар и траве оштрице указују на исто. Увече се комарци роје над местима где има воде. На местима где нема спољ видљиве воде, шуме, планине и сл., обично се појављује густа магла увече где има воде. Зими је слично, снег и лед се дуже задржава на местима где има воде.
Вода се тражи рашљама али и металним жицама. Искусни рашљар може не само да нађе место где је вода већ и да одреди дубину као и количину воде. Свако може развити те способности, само треба време. Направа за тражење је проста, требају две жице дужине 30 цм и савијена под правим углом десет цм. Мањи део се узима у руке а дужи управљен према напред и благо нагнуто на доле. Има и варијанта Y облика, класичне дрвене рашље су пример, врба је одличан избор. У том случају оба краја се благо држе у рукама. Не махати њиме, нема потребе, само се хода по терену. Рашље се саме накрену у страну, осети се у рукама. Води се рачуна о месту са најјачим отклоном. Тамо где је вода, рашља ће се окретати и нагињати на доле.
Друга могућност, додуше дугорочна, је да се посади у кругу дрвеће које привлачи и упумпава воду. Након девет година у средини се ископа јама у којој ће се појавити вода. Дрвеће које ту ваља посадити је врба, топола, јасика, јова. Они ће својим корењем као неком пумпом, повлачити воду из дубине, и у великим количинама. Пречник садње зависи коју количину воде желите, што више дрвећа по ободу, то ће оне силније да вуку воду. Храстови невероватно утичу на чистоћу и лековитост воде, тако да их садите што више. Код нас је то било свето дрво и било је раздобља кад се за сечу храста добијала смртна казна.