Иван IV Васиљевич или познатији као Иван Грозни (Иван IV Грозный) је био у правом смислу речи оснивач савремене Руске државе. По обе стране је био пореклом Немањић. Његов надимак Грозни нема везе ни са каквом грозотом из нашег језика нити олујом по савременом Руском језику- у време када је тај надимак добио, то је означавало страхопоштовање, узвишеност. Нешто пре његове историјске појаве, Руске земље су биле под 250-годишњом владавином Монгола а Руски кнежеви су им плаћали данак. Пре тог Руска држава није постојала, било је низ Руских кнежевина које су често и међусобно ратовале.
Ивана Васиљевича његови савременици памте као кротког човека који је редовно присуствовао литургијама у цркви.
Према казивањима савременика он није користио алкохол, није имао скандале са другим женама и био је веома делотворан. Његов гроб је отворен 1963. године и испитивања су показала да је то био један снажни црвенокоси витез, висок 180 цм, широких рамена а не неки дрљави патуљак како су волели да га насликају. Кости су показаивале присуство остефита а што указује да је последње године свог живота велики цар Иван провео парализован у постељи. То самим тим у потпуности одбацује причу о убиству свог сина Ивана а који су му прикачили посматрачи са запада, јер је просто био парализован.
Почетак његове владавине се сводио на то да је под управом имао Московску и Новгородску област а он је затим проширио вишеструко и данас је четвртина градова у Русијо основана у његово време. Одбацио је феудализам и увео први облик правног система а руководио се Законоправилу Немањића. Обични људи су имали иста права као и племство и сви слојеви друштва су имали бити заступљени пред Земском сабору. Он је такође увео основно образовање у Русији. Није изгубио ни један рат мада је био изненађен Пољским учешћем у Ливанском рату. Ту је задржао руске земље а све се завршило мировним преговорима.
Велики Новгород постаје његова престоница од 1571. године и на површини од 14.5 хектара је подигнут дворац, а спроведени су и велики радови у подизању самог града. Ту се сели ризница, царска породица и све државне службе. Већ 1572. Руска восјка се бори против Татарско Османске војске код места Молодјами, док сам цар са својим делом војске врши опсаду Вајсенштајна (Weissenstein), и за време борби за освајање, многи бојари су рањени а царев командант гарде Маљота Скуратов (Малюта Скуратов) је погинуо. Док се све то дешавало, ризница је чувана од Новгорођана, кјои су имали повлашћена права чувања исте. Новгорођани су били изузетно одани цару и велико је питање јел се икад десио Новгородски покољ 1570. године и о некој побуни Новгорођана против њега а о чему су вести ширили на западу у XVI веку.
Митрополит Филип је био познат по подршци Ивана Грозног и на положај архиепископа је постављен у тренутку спора између архиепископом новгородским Пименом и архиепископом казанским Германом. Он је страдао у завери коју је против њега спровео Пимен а само убиство је извршио Стефан Кобилљни. За свој чин је добио доживотну робију. Не постоји ни један спис који указује на сукоб између Филипа и Ивана Грозног.
Ивана Грозног су пратиле много гласине измишљене на западу и оне су се до данас укорениле. Ту спада и убиство низ војвода и државних чиновника. Ту се помињу Михајло Воротињски, епископ печорски Корнелиј, бојар Михаил Кољчев, магистер фон Фјостенберг, кнез Афанасиј Вјаземски. кнез Иван Шишкин, Иван Шереметјев, деца кнеза Владимира Старицког, монги други бојари и свештеници. Зато је необично како се многи од њих касније, након што су наводно убијени, настављају са службом и има их у документима Разрјадни приказ. Жене се, имају децу, управљају војним јединицама. Пример је “убијени” Михајло Воротињски који је два пута кажњен смрћу, и који три године након друге казне успоставља пограничну службу и служби страже. Марија Старицкаја која је отрована, осмуђена а потом удављена у Шексни, годину дана након своје смрти путује и удаје се за данског принца Магнуса.
Након смрти Ивана IV Васиљевича, наследницима остаје велика, богата, наоружана држава са веома моћном војском и препуном ризницом. Чак пар деценија након његове смрти никон није падало да крене у војни сукоб са Русијом. И после његове смрти наствља се градња утврђења по Русији, Вороњеж бива изграђен 1585. године а идуће 1586. године Ливни. Више утврђења је било изграђено на Волги ради осигурања пута од Казана према Астрахану- Самара 1586., Царицин 1589., Саратов 1590. године. Елец се обнавља 1592. године. Белгород подижу 1596., а нешто јужније и касније, 1600. године се подиже Царев-Борисов. У раздобљу од 1596. па до 1602., се подиже једна велика грађевина, Смоленска стена, коју су сматрали каменом огрлицом Руске земље.
Међутим и даље ће о њему кружити приче о лошем и злом владару…