Постоји мишљење да је Аљаску продала царица Екатерина, међутим, њу је у ствари продао Александр II. После промене власничког права, у каси није било довољно средстава да се изврши надокнада земљопоседницима. Из тог разлога је Русија узела кредит од Ротшилда у износу од 15 милиона фунти стерлинга са годишњом каматом од 5%. Како није било средстава за отплаћивање дуга, пала је одлука да се прода Аљаска Сједињеним Државама.

Уметничка слика која приказује историјско дешавање давања Аљаске

Тада је то правдано као здраво решење цара Александра, да се тако решава удаљеног подручја за које је требало издвајати средства због одржавања. Неки пак тврде да није продата већ је привремено дата. По уговору из 30. марта 1867. године, Аљаска је дата на управљање САД, не продата. Други разлог продаје се помиње и покушај учвршћивања односа са САД.

То да је требало доста новца за одржавање вероватно стоји али тадашње, као и садашње могућности Аљаске да сама себе отплаћује су огромне. Тада је у САД била јако развијена трговина животињама, било је више златних грозница а због много досељеника, дрво је било веома тражено јер је требало за градњу кућа. А свега тога је било у изобиљу на Аљасци и није требало нит неко задуживање нити продаја. У тренутку када је Аљаска дата, ту је живело 2500 Руса и око 60.000 Ескима и Индијанаца. Одмах накод давања Аљаске, американци почињу да наоружавају Индијанце и да их хушкају на Русе и долази до побуне и напада на Михајловску тврђаву на Аљасци. Побуна је угушена али ни Руско присусуство није било дуго иза тога. Убрзо ту настаје златна грозница и за три деценије САД су одатле извукли злата за 200 милиона долара. А што је много више него износ за коју је дата. А новац који су Руси узели, 7.2 милиона долара, је завршио у Енглеској, узели злато а при чему су се западни банкари добро уградили. Смешно је да су у тренутку давања Аљаске, Руски званичници знали да тамо има пуно злата.

Стара карта Аљаске

Највећа трагедија је да то није прво поклањање Руске територије буд зашто странцима и то се дешава и у савремено доба. Познато је да је огромне просторе Сибира и далеког истока, Русија дала Кини и то за смешну цену најма од 250 рубљи годишње за хектар. Кини су такође дата 10. октобра 2004. године у трајно власништво делови реке Амур и нека острва а површина поклоњеног је 337 квадратних километара. Пре тога, 1990. године, САД је добила 50.000 квадратних километара Беринговог мора. Норвешка 2010. године добија добар део Баренцовог мора а исте године Азеберџајн добија на поклон делове границе са реком Самур. Јапан је недавно добије велику површину под буд зашто условима на далеком истоку. Сва та дешавања су нагнала да се покрене питање лишавања слободе председника Русије, В.В. Путина због кршења члана 323 УК РФ о противзаконитој промена граница Русије. Али од тога ништа а за цара Александра је већ касно.

Остварује ли се то пророчанство прозорљивог старца Антонија који је рекао да ће од Русије остати само држава благоверног Андреја?