Добривоје Ђурић, село Доња Пакашница, Крушевац… то је једна локална легенда из крушевачког краја, кога се данас ретко ко сећа. Своју славу је стекао седамдесетих година прошлог века својим сталним наступима у тада омиљеном ресторану “Топ”. Причао је разне своје доживљаје из рата и наравно, међу тим који су помињани био је и друг Тито. А приче су биле такве да су службени органи мислили да је луд и нису га дирали. А у већ поменутом ресторану “Топ” су му плаћали да једе и да пије, само нек прича. А приче су биле овакве…

Пакашница подно Багдале

Кренем ја на Јастребац да тражим сина. Идем тако уз планину кад испред мене стоји човек у шињелу, високо уздигнута чела, челично плавих очију… и каже ми:

– Де си пошо Добривоје?
– Ето ја пошо да тражим сина у партизани.
– Аааа он је код мене у чету, он је мој најбољи борац.

Одемо ми код њега у пећину, попијемо кафу, испричамо се… 

У једној од ратних подвига спада и јуначка одбрана Багдале а ево како је то било из уста нашег Добривоја:

Партизани бране Крушевац, он за дан падне. Ја браним Багдалу, три дана Немци не могу да га освоје. Први дан крену Немци у напад, ја репетирам пуцам репетирам пуцам и Немци се повуку. Други дан крену Немци у напад, ја репетирам пуцам репетирам пуцам и Немци се повуку. Трећи дан крену Немци у напад, ја репетирам пуцам репетирам пуцам и Немци се повуку. После више нисам репетирао, само сам пуцао.

Како каже сам Добривоје, он је био и у логору Јасеновац и како и шта, ево збори Добривоје:

Један дан построје нас логораше, кажу долази Хитлер да обиђе логор. Сви стоје мирно, само ја прекрстио руке на груди. Дође Хитлер до мене, погледа ме оштро и каже:

– Добривоје Ђурић, село Доња Пакашница?!?
– Ја сам

И ту ми Хитлер удари шамар а ја њега пљунем. И Хитлер се наљути и оде. Сутрадан на разглас чујеш “Добривоје Ђурић, село Доња Пакашница, избацује се из логора Јасеновац због недисциплине

Занимљива је била и епизода са вођама сила осовина, и наравно где ће се то деси него у Доњу Пакашницу:

Долазе један дан код мене Хитлер, Мусолини и Хирохито. И кажу ми:

– Ел си ти Добривоје Ђурић, село Доња Пакашница?
– Ја сам Добривоје Ђурић, село Доња Пакашница
– Ел ти подриваш силе осовине?
– Ја подривам силе осовине.
– Немој то више да радиш

Има наравно и епизода после другог светског рата, ево једне:

Идем ја са пијаце, гурам бициклу, бесан, псујем, кад поред мене стаје црна лимузина и из ње излази друг Тито:

– Шта ти је бре Добривоје, шта се нервираш?
– Ма био на пијац да купим нешто, кад се вратим, деца ми скинули вентили на бициклу.
– Ево ти Добривоје вентили, немој се нервираш…

И извади из свог џепа пуну шаку вентила.

Пакашница, доња и горња

Ето, сад сви знате тајну Титовог џепа, у њему су били вентили за бициклу. Ове приче никад лично нисам чуо, све су други пренели. Нису све приче ту, има их још пуно. За њега се још по мало чуло деведесетих година али на жалост чак ни млађе особе из Доње Пакашнице више нису знали ко је то. Ја на жалост немам ни једну фотографију Добривоја Ђурића али се надам да ће овај чланак да покрене неко истраживање па да се нађе мало више података о њему.