Када су отомански Турци заузели Константинопољ 1453. године, они то нису посматрали као победу исламског света над хришћанским. Није много познато да су турски султани себе сматрали настављачима римског царства а себе сматрали царевима. Тако да је у званичним називима били укључене и речи као kayser-i Rûm (Римски цар, цезар), а на грчком басилеус (титула ромејског цара). Тако постављање њима је давало за право да себе сматрају владарима света и тиме стремити ка освајању Италијанског полуострва, као колевке римског царства.
То на западу нису сматрали за озбиљним али у отоманском царству јесу. Да ствар буде занимљивија, били су признати од патријаршије у Константинопољу. Временом су постајали све јачи као исламска држава па им је титула наследника Рима била све мање важна. Ипак се титула kayser-i Rûm одржала све до краја XVIII века а задње помињање титуле “басилеус” је нађено у документима из 1876. године.