… не каже наш народ без везе “боље даси се за брз воз уватио но што си”… и у наставку реченице следи опис занимања за које си кренуо да се бавиш. Један од тих области је техномистицизам. Како кажу званична објашњења, техномистицизам је део квази науке где особе дају уређајима и опреми нека посебна мистична својства, научно недоказана. Један од најчувенијих техномистичара је био нико други него наш Никола Тесла.
Тешко је почети писаније о овоме, просто након много искуства не зна човек одакле да почне. Али српски говорећи, техномистичари су јебана страна. Сви их исмевају, омаловажавају, ругају, негирају. Ту су између две или више ватри које сад горе по свету. Грубо речено, ако би свет поделили на групе, било би ти владари из сенке, народ и техномистичари. Ови владари из сенке немају непријатеље, на време све осмислили и испланирали. Народ наравно, има њих владаре из сенке за непријатеље, јер они оће да га отрсе. А техномистичари имају за непријатеље и једне и друге, ови из сенке ништа не могу да спроведу ако неко има решење на то, а народ као по обичају подељен а у односу на техномистичаре поделе су следеће…
Једна група се исмева свему урађеном и поред показаних резултата увек бомбардују неким научним подацима којима доказују да се то не може деси. Ето по њима, испред мене није екран док пишем и они иду на то да те сломе да верујеш њиховим мишљењима а не свом непосредном искуству. Подваријанта народа су пак они полушколовани, који немају никад никакво решење али зато на свако решење имају спреман проблем, реч цинизма и исмевања. И трећа група је та која поверује а очекује да ће им неко то поклонити. Они у свом животу све што раде итекако наплаћују, стекну пензију али су итекако хумани да “у име народа” нечије знање, уложено време, новац и материјал, тако несебично деле. Без размишљања јел тај рад кошта, јел та особа треба да живи од нечега, јел треба да уложи у даље истраживање. Нема ништа од тога. Тако да су техномистичари ту искасапљени од свих страна.
У техничком смислу- слушао сам пре много година на радију једног инспектора који се бави лековитим средствима. И како он каже, поступак испитивања лекова је следеће- даје се неки лек и чека се реакција болесника. Ту се мере сви параметри, укључујући и смртност. Па ако нешто утиче више на смртност, онда се то смањује, док се не дође до прихватљиве мере умирања. Да, тако је рекао. А шта ако дође тзв. надрилекар (које презирем јер су у свим познатим случајевима преваранти) или техномистичар? Прво, мора да плати испитивање чија је цена језива и што је најважније- у његовом поступку лечења не сме бити ни једна побочна рекација! Ништа! Смрт никако. А све то дозвољено од званичне медицине. А видите, у ток Украини по којој многи пољују, 50 долара кошта такво испитивање и добијете документ потписан од двојице доктора наука.
Да кренемо у религијске воде- црква. Годинама ме затрпавају подацима како се неко лечио молитвом, па ишао у неки манастир, цркву, неког монаха који је својим чудима излечио неизлечиво па све до неких лековитих икона, крстова и друго. Све је то лепо, ја сам Православац али ајде да се спустимо на земљу. Колико је то људи излечено? Један у сто хиљада? А ови остали? Па није била Божја воља да буде излечен и то је дивно што је умро, представио се Богу. Ма генијално… а кад техномистичар не успе да излечи једног у десет хиљада, он је ђубре, преварант, “знамо ми њега одавно”, антихрист и слично. Не, не умре, просто не буде излечен. Ту Божје воље нема, само речи најстроже осуде, ни речи о православној толерантности, молитве и сл. Дакле и у овом случају, цркви је дозвољено све, техномистичарима ништа.
Право питање је- ко уопште долази код техномистичара? Прави одговор је- ти жешће сјебани од званичне медицице, који решење нису нашли у цркви (ма да, нису се молили како треба), који су изгубили сваку наду и гледају у техномистичара као једини спас и светионик на свету. И колко знам из искустава у свету, мислим на наш Аријски, увек им изађу у сусрет и најчешће и реше то. Оно што је службено нерешиво. Ретки су ти који нису решили питање, како од рака, хашимота, мултиплекс склерозе, целебралне парализе а посебно су засијали током короне и муњевитог решавања тешких стања код многих. И без икакви побочних ефеката који су свугде дозвољени. Шта се сада дешава са тим људима? Повукли се. Нема их више, ишчекујући нека будућа дешавања, највећи део се повукао са било каквих дискусионих група, ко год је могао зграбио је неко имање у вукојебини и ту урадио неко станиште. Не раде више, не пружају никакве услуге. Следећа криза ће имати најсуровији сценарио- и поред особа који су ту негде и имају решење, народ ће сурово страдати. Чак и у цркви имају та нека предсказања где ће народ масовно умирати и објашњење је да је то зато јер су застранили од Бога. Јер омаловажавање техномстике исто спада у то застрањивање од Бога?
Не обраћајте пажњу на овај текст, ја попио неку па ми дошло да лајем. Растужио ме јучерашњи дан интелектуалне својине јер сам се сетио колико је истраживача страдало због својих напора да учини добро дело за народ. Многи и сурово убијани заједно са породицом. А народ у очају стално помиње неке ратнике светлости, који ће да спасу народ? Па који су вам ти?