Јуткинова башта

Два најраспрострањенија процеса у природи су фотосинтеза у стварање хумуса. Стварање хумуса представља распад биолошког материјала и стварање једне врло по хемијском саставу сложене масе, која је изузетна за сав биљни свет. Тај геолошки процес се наставља и траје милионима година. Најстарији облик тог распаднутог материјала је Леонардит и старост му иде до шездесетак милиона година (ако сам то добро сазнао). Због свог сложеног састава, тај материјал представља праву црну кутију у којој је све и свашта смештено.

Чувени истраживач Лев Јуткин

Чувени истраживач Лев Јуткин

Тај хумус је пун свега и свачега и практично представља заокружено паковање најважнијих хранљивих материја које помажу одржавању здравог организма и што је најважније, лако се усвајају. У њему је много разних минералних соли, амино киселина, полисахарида, пептида, двадесетак аминокиселина, нешто витамина, стероли, хормони, масне киселине, полифеноли, полисахариди, кетони са подгрупама. Од минерала ту су антимон, баријум, белирлијум, бизмут, бром, бор, кадмијум, угљеник, калцијум, церијум, цезијум, хлор, хром, кобалт, бакар, ербијум, европијум, флуор, гадолинијум, галијум, германијум, злато, хафнијум, индијум, јод, иридијум, гвожђе, лантан, литијум, магнезијум, манган, молибден, неодијум, никл, ниобиум, осмиум, паладиум, фосфор, платина, калијум, ренијум, родијум, рутенијум, скандијум, селен, силицијум, сребро, сумпор, стронцијум, тантал, телур, тербијум, торијум, калај, цинк, титан, волфрам. Има и амино киселина и ту су присутне аланин, глутамин, глицин, хистидин, изолеуцин, метионин, фенилаланин, пролин, серин, треонин, триптофан, валин. Све би то било дивно да то није тако везано да је врло слабо растворљиво и мало тога се усваја као хранљива материја.

Онда на сцену после другог светског рата ступа совјетски физичар и проналазач, Лев Јуткин. Он је вршио низ разних истраживања а међу њима су и та о спровођењу снажног електро удара у разне материје. Тако је успевао да ломи и меље камење, буши рупе у земљи а оно што је битно за ову тему је извлачење хранљивих материја из земље. Он је то радио тако што је помешао земљу, хумус, стајско ђубриво и воду и снажним ударима, где је развијан притисак око сто хиљада атмосфера, успевао да у потпуности разложи материјал и све корисне материје учини доступним. У комори где се то ради је потопљена електрода и она својим ударом ствара ефект кавитације а јонизација која се дешава том приликом раствара азот из ваздуха у воду. Треба серија таквих удара да се добије жељени квалитет. Ту се осим издвајања горе поменутих материја, добија и засићеност азотом и она износи око 600 грама на тону воде. Електроудар ствар и озон који потпомаже издвајање корисних материја из раствора земље. Јуткин је просто тај ефект звао хидроудар.

Страница из совјетског часописа који пише о технологији који је разрадио Јуткин

Страница из совјетског часописа који пише о технологији који је разрадио Јуткин

Јуткин је много истраживао, за своје радове је добио многе награде и признања али, мало по мало, сви његови налази су заборављени а од званичника СССР као ни Русије, никад нису уведени у службену употребу. А то је могло да направи револуцију у обради земље. Јуткин је осмислио нешто што изгледа као мешавина трактора и комбајна, са предње стране би узимао земљу, она би била обрађивана хидроударима и позади би падала на тло. Тиме би се заувек из употребе избацило орање, тањирање, дрљање земље. осим еконмске уштеде у гориву, уштедело би се и време а квалитет рода би био невероватан. Не смао у пољпопривреди, својим уређајем је успевао да уради воду која гори и може се користити за грејање а својим хидроударима је врло брзо грејао воду до високе температуре и при том се трошило мање енергије него другим начинима грејања. Што је најважније, нема никкаве лоше емисије ни гасова нит електромагнетних таласа. Потпуно чиста здрава енергија из шездесетих година прошлог века.

Срећом, знатижељним истраживачима данашњице Јуткин није промакао па има низ таквих уређаја уређаних у самоградњи како у Русији а тако и у Украини, чак има и огласа где се нуди бушење бунара ефектом Јуткина. наравно има и примене у баштованству. Један такав уређај је урађен и у Србији 2017. године али је уређај врло брзо погинуо због неправилне употребе. Разлог да данас нема више таквих уређаја у самоградњи је због недостатка посебних врста кондензатора које су се некада производиле у СССР а данас се могу наћи једнино на тржишту старе и половне робе. Право је благо када се нађу у неком запуштеном магацину нови неотпаковани кондензатори и то дословно плане.

Ђубрење без ђубрива и возило које је требало да обрађује земљу уместо трактора

Ђубрење без ђубрива и возило које је требало да обрађује земљу уместо трактора

Ова прича је важна из више разлога. Да кренемо независност, нема потребе да купујете ђубриво већ га сами радите из оног што је ту око вас и испод вас. Друго, производ је крајње чист и веома хранљив за биљке. Треће- с њим потпуности затварате производни круг, дословно нема отпада. Могуће да ту и лежи зец, зашто није дошло до раширене употребе- независност. То данас нико од владара не допушта. А још мање им се исплати да будемо здрави. И у свему томе успевају јер нема труда од стране људи да то усвоје, питајте било ког на селу за ефект Јуткина и мислиће даси се дрогиро па баљезгаш нешто без везе. Овде на снимку испод се види домаћин из Русије који показује како он користи свој Јуткином уређај и само видите како је код њега богато родило. И све без хемије!!

 

Саће злобници који немају решење али на свако решење имају проблем, да питају како смо до сада живели без тога? Било је друго, било је много домаћих животиња, њихов измет и мокраћа је падала доле, стварао се амонијак и то је кроз неко време стајања и растварања успевало да из њиховог измета али и из земље извуче много корисних материја. Временом много је домаће стоке нестало, па чак и живине, народ се навикао на вештачка ђубрива (а која се више не производи у Србији), самим тим постао завистан а састав добијеног рода под знаком питања јер никад не знате шта има у том ђубриву.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *