Резонатор

На овај дивни дан 2018. године, из калупа сам извадио први примерак пасивног торзионог резонатора. Име уређаја је можда и неприкладно- пасивни јер не троши струју, ради на спољни утицај, торзиони јер ствара торзиона поља, али све у природи ствара иста, а резонатор, он некако и стоји. Жеља да га урадим је настала у пролеће исте те 2018. године када сам прочитао најаве да се поставе ројеви сателита изнад нас који ће радити у милиметарском опсегу а читајући од раније разну литературу, схватио сам колико то може бити опасно. Имао сам давно другара који је радио у војсци на аеродрому и када би примали нове људе радаристе, ови старији би им говорили “правите децу док још можете”. У то време (мислим на 2018.) сам већ другу годину био удубљен у разне податке о психотронском ратовању, знао сам да и без тих сателита нама живот може бити горак и ваља имати нешто да се обезбедимо.

Пасивни торзиони резонатор, први јул 2018. године, само што је урађен

Пасивни торзиони резонатор, први јул 2018. године, само што је урађен

Сад ово што ћу написати ће вероватно некима бити повод да ме пошаљу код психијатра да видим јел имам шизофренију али тако је како је. Просто ми се у полусну, док још нисам заспао, приказао тај уређај и потпуно сам примио свест о њему. Знао сам како се ради. Устао сам одмах и испретурао по стварима и нашао пуњач од мобилног. Његов кабл је савршенао одговарао за потребе калема. Сутра сам отишао и купио епокси смолу за ливење, било је ту и неке електронике и пар дана иза тога, уређај је био у мојој руци. А само дан после и прва прилика да га испробам- пут у Чешку. И ако ми је за икакву утеху, тврди се да је Никола Тесла имао такве приказе и тако радио своје уређаје.

Тај пут је за мене јако напоран јер крећем у петак ујутро око пола седам, хватам аутобус до града, у граду хватам аутобус до Београда, јер морам раније бити да потврдим карту (коју сам телефонски резервисао), аутобус креће у 17 сати поподне, целу ноћ пут да би ујутро био у Прагу око шест сати. Одатле сачекам други превоз и негде око десет сам у једном месту, шездесетак километра од Прага. Дотле сам то поновио пар пута и био сам уништен, јер у аутобусу нисам никад могао да спавам а мени је сан неопходан, нисам никад био ноћна птица. Онда у суботу истог дана крећем назад, у недељу ујутро сам у Београду, такође непроспавана ноћ, хватам аутобус и негде рано поподне сам у својој кући. Сломљен и уништен. Сада сам понео резонатор и све је било друго, нешто сам мало спавао и у доласку и одласку али сам сво време био пун енергије и одморан. Дошао кући одморан и у понедељак кренуо да радим неке макете, за три дана урадио две макете и објавио још рецензије на мом сајту. То ми се раније никада није десило! Мала чудна направа на необичан начин мења живот. И вечно је, не троши струју.

Мало по мало, почињем другима да показујем. Једном младићу који је радио у локалној продавници, није било добро. Ја му пружим уређај, кажем држи га на месту бола (у питању је био зуб). Седнем ја испред и није прошло ни пар минута, ето он излази са забезекнуто срећним изразом лица и гледа ме и каже да је бол прошао. Није дуго прошло, нека млада жена, опет ту у крају, била све некако згрчена. Питам је шта јој је, она рече да је добила и лоше јој је. Дам јој резонатор, она га чудно погледа, али је послушала и ставила га на болно место. Недуго иза тога, дође до мене, ја сам у близини пио пиво, враћа ми уређај и каже да је прошло. Наравно, ни као њен претходник није рекла хвала. Ваљда обичај у Србији, не знам. Трећа проба се случајно десила, будем код неких људи и заборавим уређај на столу. Јаве ми они касније да је то код њих, ја кажем у реду, видимо се за неки дан и узећу га. Тако и би. И кажу ми моји домаћини да су дали тај уређај једној особи која живи са њима, тешко пати због рака (ненормални болови) и каже да је уређај врло брзо опустио, није било болова. Имало је још неких ситуација али да не досађујем причама.

То је то, кажем сам себи, дај да урадим неколико примерака и бесплатно поделим људима ради испитивања и стварања неких искустава. И то ми је била груба грешка… суштински замисао је добра, да пробају разни људи, разних профила, да своја искуства пренесу па да то изроди неку производњу. Али не, као да сам им дао бомбу у руке. Иако је мој захтев био да мора да стоји уз тело, јер само тако може да ради, пар њих су поносно истицали да ће то држати у торби поред њих, тако сматрају да је најбоље. Други, који су доказана говна, су се нашли поласканим да добију тако нешто џабе а кад таквима нешто даш, само су урадио дебила на стероидима. Сматра да је он центар пажње и сви мора да му угађају јер су говна од људи. Све једно, замисао је пала, јер нико жив то није користио како треба, нити ми је пренео искуства. А понуда је тада била смешна, тражио сам 60€ за комад, тек да прође, да се мало рашири. У САД је уређај са истим особинама коштао 475 долара а сада је ако се не варам три пута више.

И тако ја, те исте 2018. године, када сам то и урадио, ставио сам и тачку на израду уређаја. Следеће 2019. сам животарио некако и крајем лета одлучим се да кренем за Украину. Пре тога сам се срео са једним познаником, тад сам мислио другаром. Жали се он на деловање на њега, да се јако лоше осећа, избезумљен је. За разлику од других, школован је и зна шта је психотронски рат. Слушам га ја тако и скидам са себе свој један једини уређај и стављам му га око врата и кажем да ће га то чувати. Није прошло дуго, он се јавља и каже да се све променило, не осећа никакве више поремећаје, сав је у пуној снази и умном потенцијалу. Чак му је пришла и мачка коју је усвојио. Касније ми је по старом српском обичају забо нож у леђа али то је друга прича.

Маркетинг…

И тако је пропало прво поколење тих уређаја. Како ми рече један од тих који је добио бесплатни примерак уређаја, фали ми маркетинг и наводио ми је бројне примере како су добри стручњаци пропали јер нису имали маркетинг. Само имати добар производ не значи ништа. При том је заборавио да је он требао бити тај маркетинг… Али елем, силе мрака и хаоса су ми ускоро дале одличан маркетинг. Креће чувени ковид, 2020. и по мрежама се повремено појављују снимци људи који тек тако падају и умиру након непуног минута, често праћено трзајевима и дрхтавицом тела. Они који мало знају технологије, одмах су рекли да то није никакав опасан вирус већ дејство електромагнетних таласа и то највероватније на шездесет гигахерца. Ту се гаси резонанца кисеоника у телу и особа јако брзо умире. И тада ми један ваш духовни вођа (да, о њему и сличним сам написао чланак “Држ да збијем”), који је добио примерак уређаја и наравно потрудио се да се не прода ни један, шаље неку малоумну поруку да ја треба да испуњавам дужност према народу… бла бла бла.. а то је особа која је толико забринута за народ да је осмислио неки украс за кључ а цена му је као да је спаковао неколико резонатора у тих десет грама материјала. И треба тако, ипак ничему не служи осим да изгледа. То падање и умирање људи је можда одлична реклама шта бива кад живиш у психотронским временима без одређене заштите.

Ово је мој лични резонатор и разлика од других је да у себи има кристале са структуром холограма мог ДНК.

Ово је мој лични резонатор и разлика од других је да у себи има кристале са структуром холограма мог ДНК.

Био је и предлог од неких стручних људи да то патентирам, што сам одбацио. Логика је проста- ако претпоставим да неко хоће да нас унакази на одређен начин, хоће ли он благонаклоно гледати на постојање одбране од тога? Уз патент ће ићи документација и наравно, одмах ће знати шта да измене да се уређај не производи или да нема учинак. Моја замисао је била “техника народу”, просто шириш међу те људе. Наравно, ја наивни сам ту по ко зна који пут заборавио менталитет наших људи.

Друго поколење

Живот у Украини отвара много тога, прво интернет ти не надзиру разне службе, који ће све што имаш у преписци да искористе за своју личну корист, тако да се тема резонатора на миру могло распламсати и истраживати. Ту долазим до неких важних описа неких психотронских уређаја за дејство на особу и тада мењам кључне детаље у мом уређају, и тако настаје друго поколење, још јачих уређаја. Најтеже код израде тих уређаја није ништа друго него како спречити обрнути инжињеринг, јер ће наши људи то све радо раскомадати само да виде која је конструкција и да то копирају и праве. Мислим да је то случај са овим задњим резонатором који сам поклонио у Београду пред пут у Украину. После неку годину паузе, чујем се са тим ликом, опет се жали и на моје питање где му је резонатор, он се као није могао сетити где је. Дакле, сломио га је да га ископира…

Предност Украине је и та што сам имао прилике да ми се уређај провери и то га је проверио доктор наука, човек који је деценије провео, још од времена СССР, у психотронској борби и заштити. Уређај прошао као добар. На жалост за то нисам могао да добијем никакав папир као доказ, јер су се неке ствари већ промениле. Променио сам се и ја, и више нисам ником нудио ту заштиту. Имам за себе, породицу и то је то. Знања сам поделио са другаром из Украине, он исто ради одличне ствари па смо све ставили на гомилу. Ја сам ипак касније урадио неку количину уређаја и завршило је у Србији, а сличне је вероватно радио овај другар и ширио по самој Украини (нисам га питао, и не занима ме).

Последњи примерак урађен у априлу ове године и то је крај

Последњи примерак урађен у априлу ове године и то је крај

У последње време сам из чисте досаде почео да пискарам свашта по друштвеним мрежама и мом сајту и то је привукло неке особе. Занимала их је заштита и ја сам нерадо рекао да и може да се уради али то кошта. И показало се кад узмеш паре за свој рад, да те тек тада некако цене. Најбоље од свега што сам добијао повратне податке о учинку тих уређаја и био сам пресрећан, јер раде понекад и неочекивано добро. Једна особа је користећи тај уређај уз једна други, излечила једну тешку болест. Други су помињали добар сан, добру концентрацију и издржљивост. А све су то ствари на које утиче ЕМТ зрачење.

Треће поколење

Исте те 2018. сам осмислио један свеобухватни активни систем заштите који би стварао заштитно поље око тела и тиме стварао одлично протов меру свему и свачему што напада наше тело. Битна разлика између тог типа заштите и овог до сад је што овај пасивни систем штити само особу која је носи, док активни пружа могућност да рецимо загрлите жену и дете и да то и њих заштити. Тада нисам имао новца да га урадим али се после свега стекли неки услови. Тако сам урадио горњи део заштите и назвао га Теслин венац. Показало се да уз резонатор има још боље дејство и некако шири опсег. Тих нешто мало корисника се прилично хвалило њиме. Начелно се користио као и тај активни систем (јер је у измењеном облику из њега преузет) само у пасивном режиму. Тај активни систем треба да се постави на више делова тела, према мапи коју сам раније нашао, и ту би имало најбоље заштитно дејство на тело. Из свих претходних искустава, одлучио сам да конструкцију резонатора још једном изменим, начелну унутра ће бити фини Теслини калемови (и то више њих) али сада ће имати и додатну особину- лековитост. Сложенија конструкција али зато и цена виша- ако уопште донесем одлуку да иком понудим то.

Ето, то би била укратко прича за тај необични цилиндрични уређај. А како стоје ствари, ова екипа владара из сенке ми опет спрема одличан маркетинг само што ја више немам намеру да се мрцварим са нашим људима а на њима је да доживе да су дошла времена кад ни са парама неће моћи ништа да купе. Ја сам циљ из 2018. године испунио- имам заштиту од опасности коју сам на време предосетио.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *