Постоји једно место у Канади обавијено злокобним догађајима из прошлости и чије предање је свеже до данашњих дана. У питању је тзв долина обезглављених, којом тече река Нахани (South Nahanni River). Прича креће од 19. века, тачније од 1898. године када је шесторица авантуриста кренула у ту област у потрази за златом. Било је то време златне грознице. Сва шесторица су нестала без гласа и полиција је предузела потрагу и нашла сву шесторицу али без глава и са оружјем у чудном положају. То је био први службено забележени случај те врсте у тој области.

Долина реке Нахани где се дешавају сва та нестајања и сурова убиства

Тај 19. век је био занимљив у тој области по многим виђењима НЛО као и светлостима на небу. Кружиле су приче о неким хибридним бићима између медведа и вука и исто неких бића за које се сматрало да су нестали у време Плиоцена, да они крстаре долином и представљају опасност. У прошлости, пре неких 10.000 година ту је живео народ Дене и сама долина је представљала неку врсту затвореног еко система, са неким особеним врстама ту.

Већ 1905. године, дешава се следеће нестајање, два брата Мек Леод (McLeod), одлазе у ту долину и нестају, да би били нађени после три године, такође обезглављени. Препознали су их по одећи и талисманима које су носили. У исто време је нестао и шкотски инжињер који је путовао са њима а године 1917. нестаје Мартин Јоргенсен. Задња вест од њега је била да је нашао богатсво а нађен је обезглављен близу своје колибе. То је распршило гласине у канадским новинама о ловцу на људске главе. Постоји доста извештаја канадске полиције о нестанку људи у тој области али до данашњег дана није разјашњено шта их је то побило и одсекло главе. У историјат те долине спада и низ авионских несрећа које су се десиле у близини, на планина Фунерал Рејнџ. Постоји и прича коју је испричао поглавица племена Дехчо, о диву по имену Ганхтах који се креће долином и прави свој ручак. Ту је причу давно забележио Џоел Хајбард, власник националног парка Нахани.

Данас је то туристичка област под заштитом УНЕСКА али не знам колико се људи и даље усуђује да прошета долином и одседи тамо.