Идеја, да би у вези са храном требало дефинисати нека правила, зачета је још 1893. у Аустро-угарској монархији. На основу тих правила њихови би судови у одређеним споровима могли доносити пресуде. Дакле идеја у основи није лоша а потиче из немачког говорног подручја.
Codex Alimentarius
Успон нацистичке Хитлерове Немачке не би био могућ без картела ИГ Фарбен. За потребе Рајха тај је картел производио од железничких шина до отровних гасова с којима су убијали логораше. Једна од фабрика тог картела у Аушвицу била је на површини од око 6000 фудбалских игралишта, а запошљавала је бесплатну радну снагу – логораше. Водећи менаџер у том картелу био је Фриц Тер Меер, чији је отац Едмунд Тер Меер био оснивач хемијске компаније која је касније постала део Бајера.
Након рата, по одслужењу казне за геноцид и друге злочине Фритз Тер Меер је 1951. постао председник надзорног одбора фармацеутског гиганта Бајер (део некадашњег картела ИГ Фарбен). Он у то време предлаже УН идеју коју је у глави носио још из времена рада у ИГ Фарбен: Под окриљем УН требало би установити тело које би формулисали смернице и стандарде на подручју прехране. Знао је да ко надгледа храну има контролу над становништвом. Формирана је Трговачка комисија (Trade Commission) која је донела правила названа Codex Alimentarius. Codex Alimentarius финансира Светска здравствена организација (ВХО) и Организација за исхрану и пољопривреду (ФАО). Иако у правном смислу Codex Alimentarius није обавезан, он садржи стандарде од значаја за човечанство.
Још је 1962. зацртано да би 2009. године Codex Alimentarius постао обавезан за све чланице УН-а.
У становништву, опште прихваћено поимање фармацеутске индустрије је позитивно – то је индустрија лекова за добробит човека. Међутим, показало се да је стварна улога (деловање) фармацеутске индустије потпуно другачија:
1) Фармација није “индустрија здравља” већ инвестициони бизнис, који да би био успешан тражи што више болесних (веће тржиште – већи профит).
2) Сваке године фармацеутска индустрија остварује 500 милијарди УС $ профита. Тај је профит остварен на болестима маса па добија погрдан назив “индустрија болести”.
3) Фармацеутска индустрија је највећа превара у историји људског рода: уместо здравља доноси болест.
4) С циљем заштите профита на све могуће начине настоји да најраширеније болести остану неоздрављене ( срчано-жилне болести, АИДС, рак …).
5) Главни производ те индустрије су синтетички лекови, међународно заштићени са патентима који омогућавају максималне профите. Како се патентирати могу само новооткривене молекуле, постаје јасно зашто су тако токсичне и зашто толико људи умире од тих лекова.
6) Фармацеутска индустрија део оствареног профита наменила стратешким улагањима у све поре друштвеног система и тиме остварила велики утицај на јавно мишљење.
7) С циљем прикривања преваре геноцидних димензија, троши два пута више финансијских средстава на оглашавање и мито неголи на научна истраживања.
8) Највећи непријатељ фармације су витамини, микро-хранива и други облици природних лекова које се не могу патентирати.
9) Упркос чињеници да је пола туцета Нобелових награда додељено за открића на подручју истраживања витамина, витамини се данас не користе за лечење. Уместо њих се користе патентирани синтетички лекови.
10) Данас свака држава мора да се одлучи хоће ли њен здравствени систем остати неделотворан ослоњен на фармацију и ширење болести, или ће се темељити на превентиви (многа обољења се могу благовремено спречити) и делотворном природном лечењу.
Развој фармацеутске индустрије је већ на самом почетку зацртан и грађен на организованој превари која се је хранила животима свих људи овога планета.
Доле су набројени бескрупулозни архитекти те највеће преваре у историји људског рода, њихове лутке у медицини, јавним медијима и политици. Неки су још данас живи, а одговорни су за смрт више људи но што их је изгинуло у свим ратовима вођеним на овој планети.
Историја фармацеутских картела
1897. – Џон Д. Рокфелер у Америци оснива Standard Oil Company, која ускоро постаје најпрофитабилнији труст у земљи. Он преузима комплетну контролу над прометом нафте и нафтних производа у Америци – најокрутнији монопол свих времена.
1904. – Ида Тарбел објављује текст “The History of the Standard Oil Company”, у којем документује рат цена, шпијунажу, непоштену трговинску тактику, нелегални монопол и избегавање суднице – до тада најефикаснији напад на картел.
1911. – Врховни суд Америке доноси пресуду по којој је Џон Рокфелер и његов картел крив за корупцију и нелегалне пословне. Казна: у том часу највећа корпорација на свету Standard Oil-Trust је распуштена. Труст се је морао распасти на 34 нове компаније. Но у том часу Рокфелер је већ био изнад Врховног суда и та га пресуда није могла погодити.
1913. – Да умањи притисак јавности и политике, Роцкефелер је своје нелегално стечено богатство преусмерио у Рокфелер фондацију. У часу се је променио од непоштеног предузетника у филантропа. Стратегија је била: преко те фондације преузети контролу здравственог система САД-а. Лукаво инвестирање у фармацеутску индустрију, оснивање универзитету, те донацијама здравственим и образовним институцијама, формира мисионаре нових патентираних лекова.
1925. – Истовремено у Немачкој рађа се хемијско-фармацеутски картел ИГ Фарбен с намером да се супростави Рокфелеровом походу на глобално тржиште. Њега су чиниле корпорације Бајер, БАСФ и Hoechst, које запошљавају 80.000 радника. Утакмица је почела.
1929. – Договором Рокфелеровог картела и ИГФарбен-а светско тржиште раздељено је на интересне сфере.
1932/33 – ИГ Фарбен не поштује договор и почиње подупирати особу која се појавила на немачком политичком хоризонту, особу која обечава војском покорити свет. Немачки картел почиње с финансијском потпором те особе … већ знате био је то Хитлер.
За узврат, Хитлер ће у свакој освојеној земљи хемијску, петрохемијску или фармацеутску фабрику пренети у власништво ИГФарбен-а.
1942-45. – У намери да ИГ Фарбен преузме у целости светско тржиште лековима, своје новостворене лекове испитује на затвореницима Аушвитц-а и Дахау-а. БАСФ, Бајер и Hoechst су плату за та испитивања достављали на банковне рачуне извршилаца (припадници СС-а) у Швајцарској.
Победом савезника овај се план изјаловио. Међутим од тог пораза Немаца највише користи имао је Рокфелеровом труст и Ротшилд / ЛПМорган. Они добијају корпоративне деонице ИГ Фарбен.
1947. – На Нирнбершки процесу за ратне злочинце суђена су и 24 менаџера БАСФ-а, Баиер-а и Hoechst-а. Главни тужилац је навео: Без ИГ Фарбен-а II светски рат не би био могућ. Кривци за смрт 60 милиона људи добили су смешно мале казне: највиша казна била је 12 година затвора. Јесте ли изненађени?
Утицај Америчког Стате Департмент-а на Нирнбершки суд био је велик, па се не треба чудити ниским казнама шефовима картела ИГ Фарбен и преносу њигових удела на Рокфелер труст. С тиме је породица Рокфелер добила надзор над фармацеутском индустријом готово читавог света, а Нелсон Рокфелер започиње каријеру у самом врху анеричке политике – постао је специјални саветник председника Трумана. Рокефелери су одлучили обликовати послератно раздобље и расподелу светског богатства.
1949. – Стварањем СР Немачке – први пута у историји створен је савез који ће представљати тврђаву за инвестиције у фармацеутско предузетништво – трансатлантска испостава породице Рокфелер. За неколико година су водећи менаџери ИГ Фарбен-а пуштени на слободу и заузели стара руководећа места, нпр Фритз Тер Меер постаје председник надзорног одбора фармацеутског гиганта Бајер.
1945-49. – Улога браће Рокфелер шири се у политику. Још 1945. се под њиховим утицајем оснивају Уједињене нације (УН). У позадини је намера да пар држава (међу њима 3 највећа извозника лекова) овладају са преосталих 200 држава. Задатак УН је брига за мир у свету, па стога оснивају Подорганизације Светску здравствену организацију (СЗО) и Светску трговинску организацију (ВТО), које ускоро постају заштитнице интереса нафтне и фармацеутске индустрије.
(За илустрацију пословне окретности: Рокефелер је УН даровао део свог земљишта у New York-у, на којем је касније саграђена зграда УН. То је земљиште у запуштеном пристанишном подручју New York-а купио за бесцење, но када се сазнало да ће се тамо градити зграда УН, цена околним његовом земљишту знатно је порасла, тако да је на “широкогрудни поклону” поново остварио велики профит.)
1963. – Влада фармацеутске “банане” – СР Немачке уложила је велике напоре да преко УН заштити интересе породице Рокфелер. Под изговором да штити потрошаће, немачка Влада започиње кампању против љечења с витаминима и природним лековима, те тако пропагира љечење патентираним синтетичким лековима. То траје већ 4 деценије. Циљ таквог поступања је јасан: преко УН свим чланицама забранити љечење које би могло угрозити интересе фармацеутског картела.
1963. – УН (ВХО и ФАО) формирају тело Codex Alimentarius Commission, чија је задаћа да донесе прописе о безбедности хране у међународној трговини. Наоко лепо и прихватљиво, међутим ако знате историју стварања овог тела, знате и у коју сврху се доносе таква правила. У питању је контрола агробизниса од стране малог броја моћника.
Како је постојање болести за фармацију извор профита, фармација (а преко ње и медицина) не покушава деловати на уклањању узрока болести (превенција), већ делује на лечењу и ублажавању симптома болести. Ова стратегија обухвата и нацрт како ширим масама спречити доступност информацијама о користи и делотворности лечања лековитим биљем.
Законске одредбе разних држава штите монопол фармацеутских гиганата и њихових опасних лекова, који су неделотворни и проузрокују смрт болесника у геноцидном опсегу.
Линус Паулинг и други еминентни научници заслужни су да су врата знању још увек отворена, да се шири истина о користи витамина и других природних начина лечења. Без њих, та би врата већ давно била затворена.
1990-92. Овај ће период бити записан као почетак краја фармацеутског бизниса. У низу научних чланака (по позиву аутора овога текста као коаутор је учествовао и Линус Паулинг) утврђен је и значај недостатка витамина и микрохранива као узрочника многих обољења попут инфаркта, високог крвног притиска, диабетеса, рака, и других болести везаних уз нарушени имуни систем ( нпр АИДС).
2009. – 31. децембар Codex Alimentarius ступа на снагу у ЕУ па и код нас. Хоћемо ли то дозволити. Амерички народ није прихватио ова правила. Имамо ли и ми снаге да се одупремо?
Др Матиас Рац
Добитник “The Bulwark of Liberty Award” (2001.) health freedom Америчког савеза за превентивну медицину и Националне фондације за алтернативну медицину.
Напомена- не знам ко је аутор текста па ако неко од вас који ово чита препозна, нек остави име у коментару. Знам да сам пре доста година ово објавио на Фејсбуку и касније поновио на ВК. Како су ми лаптопови које сам тада користио настрадали, са њима су отишли и подаци о извору.