Психопатија обухвата пун распон човечанства, независно од расе, културе, географије, економске класе или типу личности. Распоређена је по популацији на сличан начин као што су леворуки. Нико неће приметити да је особа леворука док не види како пише или хвата ствари. Слично томе не може октрити психопату док не видите да раде нешто за шта је потребан мањак свести. Многи људи мисле да су психопате ретка створења на најнижим степенима друштва. Истина је обрнута. Они нису ретки већ у ствари прилично уобичајени и лакше ћете наћи психопату у соби за пословне састанке него на улици. Разлог томе је да што је више одређено окружење конкурентско, стратегије постају много грубље и подмуклије. Унутар највиших кругова моћи и богатства, мањак самилости и гриже савести је практично предуслов за успех, и само психопатски менталитет може напредовати.

– Кључне карактеристике –

Због огромне разорности психопата на друштво, важно је за сваког да буде упозорен на њихово постојање и препозаје њихово понашање. Разумети их је први корак у одбрани од њих.

Мањак саосећајности

Саосећајност је моћ уживљавања у осећајна стања друге особе. Дозвољава нам да осетимо оно што други осећају. Због тога смо надахнути делима уметности, музике и поезије. Саосећајност дозвољава да доживимо величину живота. Да будемо истински живи. И једна је од карактеристика која нас чини људима. Психопате немају саосећајност и због тога нису стварни људи нити истински живи. Кад изгледају нормално, дивећи се уметничком делу, играјући се са децом или бринући за љубимце, или са било којом људском осећајном интераксцијом, они не могу схватити зашто толико узбуђења око тога. Психопате схватају у раној доби да су другачији и да се морају понашати као и сви остали да би били прихваћени у друштво. Они уче да опонашају оно што виде да други раде. Али никад не разумеју зашто се људи понашају на тај начин. Иако су беспрекорни глумци, пажљиво посматрање разоткрива мутне пукотине у њиховој фасади. Они знају довољно да изгледају забринуто кад је неко болестан. Или да изгледају срећно када срећа задеси пријатеља. Али у ситуацијама где психопате немају пред увежбано понашање, разоткрива се запањујући мањак саосећајности. На пример, ако иде на сахрану, психопата ће тачно опонашати исте изразе туге као и други ожалошћени. Али, онда ће почети да се удвара ожалошћеној удовици, несвесни неприкладности таквог понашања. Људи са саосећајношћу ће нагонски разумети да је такво понашање неприхватљиво. Психопате то не могу.

Мањак гриже савести

Грижа савест је емотивни израз личне жалости коју особа осети након он или она почине дело за који сматрају да је сраман, штетан или насилан. Сама дефиниције искључује психопате од доживљавања таквог осећаја. Без саосећања не може бити осећајног израза нити психопата осећа стид нити схвата ишта што ради може бити штетно за друге. Психопата разуме кад су људи љути на њих због њиховог понашања и да би се извукли, претварају се да им је жао. Али за разлику од већине људи, нису ни најмање узнемирени осећајем кривице. Грижа савест не моћна негативна емоција која узрокује немир у онима који је осећају. Грижа савест често узрокује аутодеструктивно и самокритично понашање. Психопате могу да глуме грижу савест али њихово понашање се не мења. И даље иду у куповину, иду на забаве, и немају никаквих тешкоћа са сном.

Површност

Страст неког тера да иде даље него што је потребно да би истражио, научио и усавршио предмет. Већина људи ужива у слушању музике али кад је неко страствени љубитељ музике, он иде да научи како да свира неки инструмент. Слично томе, многи људи се занимају за нове технологије, али само страствена особа иде да постане инжињер. Уз недостатак страсти за било шта осим за себе, психопате никад не могу пробити дубље од површине већине знања. Као резултат, показују површно разумевање о некој или много тема, али их истински стручњаци често виде као површне. Њихова површност се протеже до покушаја да се понашају нормално показујући лажна осећања на претеран начин.

Грандиозност

Упркос плиткости и површности, психопате немају тешкоћа са самопоштовањем. Психопате живе у лажној конструкцији погледа на свет у коме су дословно- Бог. Често су мегаломани и имају пренадуван осећај за титуле.

Неодговорност

Психопате су неодговорне јер ништа не може бити њихова грешка. Неко други или цео свет су увек одговорни за све њихове неприлике. То има смисла ако схватите да психопата мисли о себи да је савршен. Ништа се не може упоредити са њима, по њиховој логици. Психопатска логика каже да све што је лоше, је туђа грешка.

Импулсивно понашање

Психопатско импулсивно понашање има смисла у свету њихове мегаломаније. У њиховом свету, све што желе сада је добро, а све што не желе је лоше. Ако психопата хоће секс, а партнер не дозвољава, онда је силовање добро, а партнер је лош. Ако неко има новац у свом џепу, и психопата га жели, онда је пљачка добра, а жртва је лоша због поседовања нечег што је психопата желео. Ако неком ово изгледа као лудило- и јесте. Један од најранијих писаца на тему психопатије, Ј.Ц. Причард, споменуо је појам “морално лудило” као начин да опише психопату 1835.

Компулсивно лагање

Живот на трошку остатка човечанства била би немогућа ситуација за разумно друштво. Психопате су решиле ту недоумицу кроз своје примарно оружје- лажи. Лажи све скупа стварају њихов лични унивезум и олакшава њихову потребу да живе паразитски на на остатку друштва. Без саосећајности, стида и гриже савести слободни су да лажу често и дрско колико желе. Нормални људи би се зацрвенели , знојили или задрхтали ако би се усудили да искриве истину до толике мере. Међутим за психопату, лагање је лако и природно као и дисање. То је разлог зашто често пролазе на полиграфу. Они не региструју физиолошке реакције које би не-психопате имале док лажу. Толико су добри у лагању да могу преварити искусног психијатра, чак и другог психопату. Важно је знати да у одређеним околностима, они могу да преваре било кога.

Манипулативност

Упоредо са психопатском надпросечном способношћу за лагање долази и способност манипулације другима за своју личну корист. Проводећи животни век проучавајући нас мајстори су мајстори манипулацијеи стручњаци у знању како притиснути наше “дугмиће” да корсите наша осећања против нас. Косристе способност збуњивања које онемогућава јасно размишљање и избацује из равнотеже. Психопате такође врло рано уче како њихова својеврсност може имати траумирајући ефект на не-психопате. И како искористити предност тога у сврху достизања својих циљева. Као електрични удар који ошамути електро-шоком, психопате психолошки збуњују циљане жртве.

Анти-социјално понашање

Есенција психопата лежи и анти-социјалоности. Мањак саосећања за друге људе протеже се у анти-социјалност и околину. Вандалзам, загађење, злостављање животиња, уништавање околине, оштећивање грађевина, дивљачка вожња… и вршење морално и социјално неприхватљивих делатности нису забрињавајући за психопате.

То су десет основних особина које психопате разоткривају. Имајте на уму да ће неколико психопата показивати све карактеристике и да не-психопата може имати исто много од тих карактеристика.

– Основни типови психопата –

Много је варијација у особености психопата, као и код нормалних људи. Следи листа општих стероеотипа психопата.

Нарцисоиди

Најблажи обил психопатије је патолошки нарцисоизам. Нарцисоиди, као што је у грчком миту, су толико преплављени љубављу према себи да их се ништа друго на свету не тиче. Потребан им је сталан извор нарцисоидне подршке, као што су пажња, обожавање, препознавање, награде и похвале. Постоје два типа нарцисоида- соматски (телесни) и целебрални (мождани). Соматски се поносе својим изгледом и појавом. Хвале се својим сексуалним подвизима, достигнућима, показивати своје мишиће, и показивати своје “играчке”. Често су стваствени лудаци, хипохондре и сексуални зависници. Због начина живота стално им требају нова узбуђења, због адреналина. Та узбуђења иду од криминалних радњи и злоупотребе наркотика, до изразито бизарних сексуалних доживљаја. Целебрални нарцисоиди воле свој властити ум. Они су арогантни, снисходљиви, и више од свега поносни су што су паметнији од других. Њихова нарцисоидна храна долази од славе, чувености, награда и знакова богатства, да би створили завист код других. Опаснот за друштвоод нарцисоида је у извлачењу енергије, времена, ресурса и емотивног благостања. Нарцси се занимају за особу само ако та особа обезбеђује шта је потребно за нарциса. Радо ће прихватити љубав, пажњу, наклоност, обожавање, похвале, емотивну и финансијску подршку, али без саосећајности, не могу да узврате било шта од тога. Било које партнертсво у које улазе увек ће бити једнострано. Једном кад особа престане да буде извор материјала за нарцисоидну особу, или кад се бољи извор појави, они (извори) су одбачени без оклевања и разматрања. Оно што остаје иза нарцисоида су сломљена срца, срушени снови, празни новчаници и напуштена деца.

Жртва

Обично кориштено од женских психопата, али није непознато ни код мушкараца психопата, је професионални “жртва” стереотип. Циљајући на оно што психопата види као слабост код других- саосећајност, женски психопата се понаша беспомоћно, јадно, емотивно крхко, прогоњено, сексуално рањиво. Глуме срчану захвалност за најмању љубазност коју странац покаже. Али иза маске, је немилосрдни и хладни предатор. Често користећи секс као удицу, могу жонглирати са неколико жртава истовремено, извлачећи из њих живот и новац, док ништа не остане. Затим беже негде да избегну последице.

Преваранти

Нису сви преваратнти психопате, али психопатија чини уверљивог преваранта. Пошто су одлични лажови, они користе тај дар да варају људе. Без самосвести и гриже савести, да им сметају на путу, они су слободни да варају старе људе за њихове уштеђевине, да продају лажне лекове за пацијенте у терминалној фази, или да слабовиде и слепе варају на кусуру. Обично су шармантни, разговорљиви и уверљиви и бивају одлилни продавци. За разлику од нарцисоида, преварантни не брину за љубав и пажњу, него новац. Постоје два типа преваранта- мали и велики. Мали су они који најчешће користе трикове који не захтевају велику интелигенцију као што су кусур, мамац на зараду, разне игре које виђамо на улици. Психопате са већом интелигенцијом, долазе из чувенијих окружења, пре ће основати велика преварантска предузећа. Те преваре великих размера се ослањају на стратегију: “умзи нешто од мале или никакве вредности, вештачки га надуј да изгледа као вредно, продај лаковерним улагачима, узми паре и збриши”. Традиционални преваранти користе праве некретнине, деонице и обвезнице као мамац. Чак и познате мултинационалне корпорације, рачунајући и фирме и банке, сви су способни да буду ништа више него варалице великих размера. Док мали преварант лишава жртву за нешто мало пара, велики преваранти су посебно разорни, способни да униште економије читаве нације.

Злобне психопате

Популарно име је антисоцијални поремећај личности, или социопати, злобне психопате су истинска чудовишта из наших кошмара. То су пребијачи жена, убице, серијске убице, силеџије, садисти, педофили, гангстери и терористи. То су обично каријерни криминалци и могу имати опсежан криминални досије још док су млади. Често показују свој презир својим усиљеним осмехом и хладним погледом грабљивице. Они су опасни, непредвидљиви и лако постану насилни. Кукавички и садистички, циљају на особу најрањивију у друштву- жену, децу, старије и немоћне. Често импулсивни и опортунистички, социопате се не сусдржавају да учине било који тип криминала и користе манипулацију, застрашивање и насиље да добију оно што желе.

Професионални психопата

Злобне психопате су најопаснији али ипак постоке професионалне психопате који су најразорнији. Док жртве првог могу бити и десетине па и стотине, жртве професионалног психопате могу да броје и десетине милиона. Те психопате пишу историју геноцидима и уништењима читавих нација и држава. Историјски примери садрже монструме као Стаљин, Пол Пот, Черчил и Калигула. Док многи то чине на врхунцу политичке каријере, постоје и историјске фогуре као Ј.П. Морган, Рендолф Херст и Мејер Ротшилд, професионалне психопате који су достигли врхунац финансијске каријере, где су изазвали не мање беде и уништења, као политичари. Професионалне психопате су једнако злонамерни, нарцисоидни и немилосрдни као и други стереотипи психопата, само што су много паметнији. Могу да се нађу у било којој професији, али обично у владама, корпорацијама, религији и држаће се тога. У корпорацијама, професионални психопата је идеалан за напредовање. Они могу маестрално лажирати своје способности и заслуге, користећи интелигенцију, шарм и манипулацију и искориштавају друге, и уопштено, спречавају њихов пут на виши положај. Једном на положају моћи, њихова маска пада, и злоупотребљавају моћ и тиранишу и саботирају сараднике и подређене. У политици, немилосрдност и лукавост професионалних психопата даје им изразиту предност над било којим не-спихопатским супарником. Они чине харизматичне вође манипулишући и испирајући мозгове наивних, рањивих, мање образованих или ментално слабих. Мајсторство у лагању, дупушта им да чине било каква скандалозна обећења у кампањи, без намере да испуне ијдено од њих. Живот проведен у глумљену људског бића даје им спсобност преузимања улоге здравног јавног службеника, савршеног оца, мужа, саветника, ментора и обичног човека. Ако ствари постану грубе, лако посежу за убиством, атентатом, прогоном, ратом и геноцидом.

Трећа сфера моћи која је традиционално привлачна психопатама је религија. Брзи преглед религијске историје, од крвавих жртвовања астечких свештеника, до мучења шпанске инквизиције, и кроз наизглед бескрајне религијске ратове вођење у име љубави и мира, чини њихов утицај јасно видљив за све који то желе да виде. Будући да је већина религија изграђена на основу лажних тврдњи, компулсивни лажови постају савршени проповедници. Поглед на недавно створене религије као што су Мормонизам и Сциентологија, показује да су њихови оснивачи Џозег Смит и Рон Хабард, у најмању руку компулсивни лажови и верованије праве психопате. Харизматичне вође секти као Џим Џонс и Сан Мјанг Мун су истинске психопате. Телевангелистички проповедници зарађују милионе од лаковерног стада, они су најбољи преваранти већег калибра.

Кад психопате доминирају и шире контролу над главним културним институцијама које утичу на друштво, коначни тип психопате је створен.

Секундарни психопата

Док је класични, генетички психопата онај који је такав рођен, са било којом генетичком цртом која узрокује ту патологију, постоји друга група људи који се понашају као класичне психопате који нису такви рођени већ су створени. Секундарни психопата је створен на два начина: кроз трауму и кроз групу. Траума кроз несрећу, зависност од дроге, или озбиљна физичка и психолошка злостављања, може уништити део фронталног кортекса мозга, где се извршавају саосећајност и савест. Док су такви појединци трагична стварност нашег друштва, они су у већини случајева једнако неизлечиви као и њихова генетска сабраћа. Други начин стварања психопате је кроз групе. Постоје одређене групе које ће привући психопате због могућости моћи и утицаја које чланство обезбеђује. Обично такве групе брзо постају вођене и доминиране психопатама. Други не-психопатски чланови те групе морају постати психопате да би преживели. На пример, у уличној банди социопата представља најбољег вођу и зато већина банди има социопату на челу. Остале психопате су такође привучене насиљем и моћи над уличном бандом. Због тога заједно стварају психопатски систем вредности. Банда постаје психопатски ентитет. Не-психопастка младеж која мора да живи на територији такве банде, има избор: да постане жртва банде или да има се придружи. Придруживањем банди, нови регрут мора такође усвојити уврнути систем вредности групе и понашати се у складу са њима. Тиме постаје секундрани психопата.

Обрнуто, на другом крају лествице, можемо видети исти принцим на делу у корпорацијама. Новац и моћ у корпорацијама привлачи целебралне и нарцисоидне психопате. У корпоративном окружењу они имају многе предности на не-психопатским конкурентима за напредовање. Није чудо да већина корпорација заврши под вођством психопате. Као и криминална улична банда, корпорацијска култура усваја уврнуте вредности свог вође. Они који траже запослење морају усвојити или барем претварати се да су усвојили, корпорацијски суштински начин размишљања.

Важно је разумети да руља нема савести. Појединачни чланови могу да имају или немају савест, али када су део руље, немају. Већина организација, од уличне банде до корпорације су- руља! Била би грешка уложити поверење у њих јер се могу претворити у предатора у тренутку и лишити вас времена, новца, здравља и будућности.

– Психопатски модус операнди (начин рада) –

Једна слабост које психопате имају је да након што се једном проуче да би се разумели, они постају предвидљиви! Док тактике варирају од једне до друге, већина психопата следи сличну стратегију било као појединац или организација. Следи њихова стратегија.

Интервју

Психопате су стручњаци у хладном читању. Прво кориштено од психолога да опишу шта врачаре раде, хладно читање је способност погађања типа личности, брзо, кроз вербалну и невербалну комуникацију. Техника је једноставна, постави питање и посматрај особу и реакције. Психопата ће вас читати као део оног што се зове фаза испитивања (интервју). Цела сврха интервјуа је да вас психопата процени као потенцијалну жртву. Они чине менталне белешке о различитим начинима како вас могу изманипулисати.

Завођење

Ако сте ви или ваша организација виђени као прикладна жртва, следећа фаза је завођење. Базирано на резултатима интервјуа, психопата ће прилагодити завођење према вашој личности. Ако сет забринути за ваш изглед, ласкаће вашем добром изгледу. Ако сте несигурни због степена образовања, ласкаће вам о вашој интелигенцији. Ако сте похлепни, имаће податке о шеми за брзо богаћење. Ако сте кукавица, само психопата вас може заштити од ваших страхова. На личном нивоу, засуће вас похвалама и пажњом, и са вихором романсе. Желе да будете сигурни да је бити у њиховој близини забавно и узбудљиво тако да постанете зависни о адреналину који изазивају. На организацијском нивоу, претварају се да сте савршени упошљени, најпобожнији верник, и најпосвећенији јавни радник. Раде да се уздигну прво до портира, и на крају до моћног власника. Често уз бесрамно улизивање.

Завади па владај

Као што лавови раздвајају циљану дивљач од остатка крда, тако и психопата изолује жртву од остатка човечанства. То постижу преко тактике “завади па владај”. У личним везама, психопата ће саботирати и нарушити жртвине односе са породицом и пријатељима. Огорчени негативном драмом и ценом дружења са жртвом, њихови пријатељи и породица одустају од контакта, остављајући жртву без подршке и саветовања своје друштвене групе. У организационом окружењу, психопате користе канцеларијску политику. Они стварају фракције унутар организације и онда окрећу те фракције једне против других да би створили што је могуће више хаоса. Психопате пливају у хаосу, и што више, то боље. Тајно присвајају оне са слабијом свешћу и колеге психопате на своју страну. Док интензивирају своја настојања да имају непоткупљиве чланове, оне који имају снагу да их разоткрију, протерују. Трују окружење на разне начине тако да се свако осећа раздраженим, наоштерним и неспособним да обавља свој посао. Контрола организације клиза у руке извора поремећаја- психопате који је све то створио.

Страх и тиранија

Коначна фаза психопатске стратегије је тиранија. Апсолутна садистичка контрола над жртвама. У везама, медени месец је готов. И маске падају. Психопата одједном постаје контролор, злостављач и насилан. Уместо ласкања и пажње, тактика је сада страх, застрашивање, изнуда и емотивна уцена. На организационом нивоу види се смањивање накнада, увођење временских картица, а производне норме и надзор се повећавају. Запослени постају робови, беспомоћни и лако замењиви у машини која ради искључиво у корист психопате на врху. На националном нивоу, земље управљане психопатама постају корумпирана и сурова полицијска држава. Стално у рату са створеним или измишљеним непријатељима. Становништво постаје параноично, неуротично и на крају- секундарне психопате. У психопатској култури, сви морају да усвоје немилосрдан став као стратегију преживљавања.

– Одбрана од психопата –

Суочавање са злом

Једна од највећих предности психопате је да просечна, поштена особа не може да верује да такво чудовиште стварно постоји. Та неспособност да схвати предаторски менталитет је делом због популарне морланости. Сва друштва промовишу поједностављену и идеалистичку моралност кроз школе и цркве где уче такав став да сви имају неко добро у себи, да је свако посебан и тако даље. Такви идеали чешће служе као прикривање иза које истински сплеткароши друштва могу да оперишу без изазивања сумње код мноштва. Други разлог зашто се људи не могу суочити са злом је страх. Стварна природа психопата је део дечјих ноћних мора. Многи људи једноставно не могу да се носе са страхом који та спознаја изазива. И да би смирли своје живце, прихватају стратегију порицања и магичног размишљања: ако не постоји знање о постојању монструма, онда их монструми не могу повредити.

Прва линија одбране против психопата је знање о њиховом постојању. Радећи тако, добијамо психолошку предност. Упозорен је наоружан. Са знањем о предаторским индивидуама, можете јасније да размишљате и приметите предатора пре него он спази вас. Једном кад прихватите стварност да људски предатри насељавају наше друштво, следећа линија одбране је њихова идентификација. Због њихове способности камуфлирања и обмане, психопате је тешко открити. Могу преварити чак и професионалце из сфере менталног здравља. Важно је разумети да свако може бити преварен. Ако мислите да сте ви изузетак, само лините себе више рањивим.

Препознавање

Психопата је као скривени жар, што пре приметите дим, то боље. Јер након што се кућа запали, прекасно је спречити штету и уништење. Научите да препознате типичне психопатске карактерне особине и препознате њихов начин рада. Где је могуће, проверите позадину, и разговарајте са породицом и пријатељима сумњивог психопате. Већина психопата има дугу историју разарањаи сломљених срца и покушаће да прикрије свој животни пут. Недостатак позадинских података је за сумњу исто ако и списак свих неприлика. Други основни недостатак је мањак стпрења и невероватна количина енергије уложена у задржавању фасаде. Повремено, одбацују своје маске. Тако да је једна од најбољих метода за препознавање психопате сачекати да се покажу. Једном кад препознате психопату, имате само две опције: напад или избегавање.

Шта не чинити

Витално је разумети да је саосећајност не може поразити психопату. Не можете их променити. Не можете их преобразити. Не можете наћи добро у њима. Не можете им показати пут ка Богу. И не може да их научите да воле. Сви ови приступи су осуђени на пропаст. Јер психопата никад не може разумети нити их може бити брига за те концепте. Док вас други могу уверевати да верујете да допирете до њих, у стварности, ваша саосећајност их живцира, и далеко од дивљења вашој самилости, они вас презиру још више. Треба развити хладан однос према њима и поглед са дистанцом. Немојте их сажаљевати или симпатисати.

Напад

Као правило, једина ствар која може поразити психопату је већи психопата. Ипак, ако немате избора него суочити се са психопатом, једна ваша предност је њихов страх да буду откривени ко су. Они знају од деињства да су другачији од већине људи. Њихова цела предност лежи у чињеници да они знају шта су, а нико други не зна. Разоткривање психопате одузима им предност, и разоткрива прљавштину да сви виде. Ипак, само неколико људи имају ту снагу и интелигенцију да то успешно учине. Док је статистичка расподела генијалних и идиотксих психопата огледало целе популације, чак и дебилни психопата може обманути ум образованог аналитичара. Пре него разоткријете психопату морате бити у позицији моћи и одабрати време и место. Такође морате имати своје људе обавештене и спремне да вас подрже. То значи стварање породичних и пријатељских група за подршку, или придруживање групи за подршку. У организацијском окружењу, требате имати сараднике, менаџере, правно оделење и оделење за људске ресурсе на својој страни пре нео што направите свој потез. Кинески стратег Сун Цу упозорио је на напад прозив непријатеља који не може да побегне и боље је не нападати психопату јер би борба била више злобна него што већина људи може поднети. Уместо тога користите претњу разоткривања, да отерате психопату. Мишљење да могу бити разоткривени сваког тренутка је нрвирајућа и већина психопата ће одустати од игре и отићи да потражи више игнорантне и рањиве жртве.

Избегавање

Сигурнија и лакша стартегија је избегавање. Једном кад неког идентификујете као психопату, морате га избацити из свог живота потпуно. У везема, мораћете да замените браве, промените број телефона, и блокирате имејл, затворити рачун у банци, затражити забрану приласка или се преселити. Маучити технике самоодбране и борбу ватреним оружјем.

У закључку, проучавање психопате је важан нови алат, не само у спречавању криминала него и због разумевања извора иза многих друштвених болести и страдања. Што сте више обавештени о теми, ви и ваша породица ћете бити сигурнији. Све је то најбоље описано у књизи “The Art of Urban Survival”, аутора Стефена Ферштапена, која је основа за овај текст.