Већ много година хоћу да напишем овај текст али ми увек нешто друго одвуче време, пажњу или тренутно надахнуће. А ради се о једном малом делу људи који воли себе да називају пробуђеним и просветљеним а у ствари једва да су загребали површину и као и многи “просветљени” у суштини су арогантни и егоцентрични. И такви не доносе ништа ново и цивилизацијско. Фејсбук их је својевремено био пун али ништа боље није ни на другим мрежама. И заједничко им је да једино истински мрзе оне који су заиста на време видели ствари и далеко било, предузели праве кораке. То су све мали људи… А овде ћу да поменем неке од тих, који су заиста видели на време и показали тамо где треба. А то су неке групе које изводе најтврђе песме хеви метала и панка.
Иако нису први, кренућу од њих, група Напалм Дет (Napalm Death) и њихов албум Скам. Или у преводу шљам, али не мисли се на разан ситан лом који се нађе на столу и поду него на онај људски шљам. Требало је итекако храбрости да се на корице албума ставе сви ти логотипови, разних компанија, које дају свој несебичан допринос разарању човечанства. Или својим производима или улагањем. Кориштење логотипова је кршење и ауторских права и жестоко су ризиковали са тим. А у самој средини су нека господа у лепим оделима, кравате, под њима неки убоги људи и брдо лобања свугде около. Звук дет метала је једини одговарајући, не видим како уз романтичне звуке виолине певати о шљаму. Тај албум под називом Scum је издат 1987. године и отворио је пут одличној каријери групе. Ево речи једне од песме са тог албума:
In your mind
Nothing but fear
You can’t face life
Or believe death’s nearA vision of life
On television screens
An existence created
From empty dreamsHide behind T.V.
Hide behind life
You should be living
But you only surviveLife holds nothing
But pain and death
Don’t look for love
There is none left
Наравно, и друге песме су у сличном звуку и друштвено ангажисане, како се сад савремено каже. И све циљано тачно у мету, од стања људи, друштва па све до оних који све то чине.
Али пре њих, песницу у грло естаблишменту је урадила група Секс Пистолс (Sex pistols), који су из Енглеске, исто као и горе поменути Напалм Дет. Песма “god save the queen” је 1977. године изазвала буру реакција у Британији, покушали су да је силом не емитују, да прогурају неку песму од Род Стјуарта, али без успеха, стихови које је певао Џони Ротен (Johhny Roten) су завладали и ушли у крв масе у којој је кључао бунт и незадовољство. Шта кажу у песми, ево доле:
God save the queen
The fascist regime
They made you a moron
Potential H-bombGod save the queen
She aint no human being
There is no future
In England’s dreamingDon’t be told what you want
Don’t be told what you need
There’s no future no future
No future for youGod save the queen
We mean it man
We love our queen
God savesGod save the queen
‘Cos tourists are money
Our figures head
Is not what she seemsOh god save history
God save your mad parade
Oh lord god have mercy
All crimes are paidWhen there’s no future
How can there be sin
We’re the flowers in the dustbin
We’re the poison in your human machine
We’re the future you’re futureGod save the queen
We mean it man
We love our queen
God savesGod save the queen
We mean it man
And there is no future
In England’s dreamingNo future no future
No future for you
No future no future
No future for meNo future no future
No future for you
No future no future
No future for you
No future no future for you
Наравно, није се стало само на том. Џони Ротен је постао битна култна личност поп културе и остао до данашњег дана на водећој оштрици критике друштва. Никог није занемаривао, од сексуланог насиља у католичкој цркви па све до истоплоних бракова. Иако су га оптуживали да је анархист, он то у ствари није. Али шта ће системска штампа друго него да вам прикачи неки епитет. Џони нам је жив и здрав и даље жари и пали. Није он једини, од других панкера ту је и Шкот познат под називом Вати, певач из Експлоитеда. Једном речју- Fuck The System!!!
Ни други из света тврдог звука нису остали дужни загађивачима наше цивилизације, ту су Мегадет, Антракс, Нуклеар Асаулт… Мени је ту занимљива песма “Scelleton in the closet” од групе Антракс из САД а посвећени зликовцима који живе међу нама. Ту има стих о старом човеку на улици и каже “болесни стари човек, који једном беше ЕсЕсовац”. Песма је објављена у исто време када и књига у САД “Гоњење нацистичких злочинаца” а говори о немачким ратним злочинцима који спокојно живе у САД. Од ове наведене треш метал групе, издвојио бих песму Critical Mass од групе Нуклеар Асаулт (Nuclear Assault) из 1989.
The bio-sphere, the place we live
It seems like we don′t give a damn
Other species flushed down the tubes
We need another race to rape
The way we live, we will destroy
Every other living thing
Till none are left except our race
And then we will destroy ourselves
Another oil spill!
Atomic waste displaced!
Another forest dies!
Bring on the acid rain!
Slightly insane, the type of greed
That makes a world unfit for life
Toxic wastes destroy our seas
While poison gas pollutes the air
A waste of life, while no one cares
The earth becomes a giant tomb
Critical mass will be achieved
And ruins will be all that’s left
Another oil spill!
Atomic waste displaced!
Another forest dies!
A hell on earth, what we create
Dragging life to death with us
All living things destroyed or used
By shortsighted human beings
We do these things, let them be done
Apathy creates despair
The damamge done will be too great
The world wounded beyond repair
Another oil spill!
Atomic waste displaced!
Another forest dies!
Преогроман би био списак свих извођача тврдог звука, који дан данас кову по онима који уништавају све. Сви су они као један јединствени у свом непоколебљивом изразу, имају видике и видели су унапред где лежи зец. Нису били први, много пре њих је амерички кантри певач Вуди Гатри опевао сваког народног јунака, чак је урадио и песму о једној девојци совјетском снајперисти, Џони Кеш је цео живот носио црно у знак саосећања са радничком класом а не треба заборавити ни песму “16 тона” испевану од јунака другог светског рата, ваздухопловног пуковника Тенеси Ерни Форда…
Победићемо…