Након првог светског рата, боце са млеком су почели да покривају танком алуминијумском фолијом. То је било време када су млекари разносили по кућама млеко. Беше то здраво млеко, са јаком густом пеном на себи. Неку деценију касније након увођења алуминијумског поклопца, сенице у Британији су научиле да отварају то и већ педесетих година прошлог века све сенице у Британији су имали ту способност. Многи британци су због тога очели да користе пластичне каше за боце, да би се некако млеко одбранило од најезде сеница. Али- сенице су то научиле а друге птице не.

Сеница паметница

Сенице имају способност да предају сакупљено знање. Сенице живе у јатима и младим птицама пренесу и усаде знање и искуство. А младе птице сва та знања без тешкоћа усвајају. Нова вештина или навика се са пар птица за само неколико недеља пренесе на цело јато. Код других птица је то теже а код птица које живе у јату, скоро па немогуће. Закључак- све је у заједници.

Нису то била једина истраживања, урађено је истраживање интелигенције и сеница је по решавању задатака показала врло висок, чак највиши степен интелекта.