Све до средине 19. века хлапови (lat. Homarus gammarus) су се сматрали у Сједињеним државама храном за најбеднији слој становништва. Имали су још и назив “пилетина за беднике” и тиме су хранили робове и затворенике али користили и као ђубриво на пољима. Било их је у изобиљу у приобалним водама. Чак су се повремено дешавали и устанци у затворима јер су редовно добијали хлапове за јело па су им смањили на само два пута недељно. Као јефтина храна је служено и путницима у возовима којима се највероватније и свидео њихов укус. И временом се почео мењати став ка тој врсти хране.
Нама са континента углавном је збрка у глави и често бркају појмови па се поистовећују хлапови са јастозима, или шкампима а понекад и козицама. Хлап о коме је овде реч је велики рак, има клешта несиметричне величине, зависи јел хлап леворук или деснорук. На Јадрану га Далматинци још зову и лап, рарог, њакар, ралог, хумер (од немачког hummer). Јастог је исто велики али нема клешта и у гурманском свету има укусније месо од хлапа, па је и скупљи. Шкамп је разни растом растом, може бити мали па до пола метра, и има клешта. Иду у разне врсте јела, од роштиља па до куваних јела. Козице су баш мале, увек имају савијен реп, немају клешта. Јефтинији су доста од других врста ракова али све једно укусни.