Прошли век је био обележен једном ретком али опасном болешћу- болест спавања. Епидемијски летаргични енцефалит Економо је та болест док други тврде да је Африкчки трипаносомоз. Људе ухвати потреба за сном из којег се често и не пробуде. У Европи се 1916. ширила на Вердену међу војницима али се јавила и у Аустрији. Временом се болест проширила и прерасла у епидемију. Од неколико стотина, на крају је било неколико милиона оболелих.

Медицинско особље са маскама уносе војника у возило

Ти који нису умрли били су у неком стању анабиозе која је могла да траје од неколико недеља па до неколико месеци и када је болест прошла, више нису били нормални људи. Могли су дуго да не спавају или да седе без иједног покрета или проговорене речи. Епидемија је трајала читаву деценију.

По подацима, она је дошла из Африке где је спаваћа болсет погодила 250.000 људи а што је било две трећине Уганде у то време. Године 1915. болест се шири на Европу, и први случај је забележен у Француској. Већ 1917. захватила је многе земље. Највероватније да је рат био тај који је попомогао ширење болести. Већ 1920. године стиже и у младу совјетску републику. У почетку су лекари покушавали да лече људе од бојног отрова иперита али како је болест била неукротива, лекари су почели да траже решења.

Већ горе поменути Африкчки трипаносомоз, погађа особе са ослабљеним организмом. Глад, прљавштина, исцрпљеност су вишеструко повећавале могућност заражавања. Тих поратних година, 1918. и 1919., свет је био на удару шпанског грипа, сматра се да је од њега оболело пола милијарде људи. Вероватно је он тај који је омогућио даље ширење спаваће болести.

Први светски рат, војници оболели од грипа, многи од њих су касније оболели од болести спавања

Разни су били симптоми, једни су одмах клонули у сан где их је даље ухватила парализа, други су страдали од несанице и нису спавали недељама. У обе варијанте смртност је била преко 25%. Неки су после оздрављења изгубили моћ говора и кретања а некима су остали парализовани делови тела. И онда је 1925. године болест нестала из Европе али је остала у неким другим деловима света. Постоји и трећа претпоставка да је болест изазвана паразитима трипаносоми. У човеково телу улазе уједом муве цеце и инсеката који пију крв.

Постоји могућност и да је Адолф Хитлер боловао од те болести. Он се 1918. године лечио од тровања бојним отровом.Дрхтавица налик на Паркинсонову болест га је мучила цео живот а сматра се то лаком последицом спаваће болести. Због дејства болести на психу, настала је личност која је касније имала утицај на светска збивања. Али то је само претпоставка.

Спаваћа болест постоји и данас, и у међувремену је нађен и лек за њу. И даље у Африци хиљаде људи обољевају и умиру од те болести. Чак су имали и епидемију у локалним размерама почетком седамдесетих година прошлог века. Нешто тако се десило 2014. године у селу Калачи у Казахстану, где је људе ухватила спаваћа болест али без последица, просто су се пробудили и као да ништа није било, никакве последице. Могуће да је то стање у том селу изазвао гас из рудника и радон. Ту у близини је био напуштени рудник уарана који је радио у време СССР.

У Европи нема те болести, бар за сада.