Да ли је фашизам побеђен и ако јесте тачно који фашизам јесте побеђен? Фашизам је један веома сложен друштвени феномен, и данас се врло често тај израз злоупотребљава. Врло често се врши неосновано етикетирање особа или група људи а на то утичу разни друштвени потреси али и ратови који бесне. То поприма и највише државне форме а пример је почетак рата у Украини, где је један од циљева био денацификација Украине, где се цела држава или њен режим назива нацистичким или у преносном смислу фашистичким, а исто тако и режим у Русији се од стране запада одређује као фашистички. У исто време на том западу се дешава процват разних радикалних струја и покрета. Уз то наравно иде права олуја међусобног етикетаирања и придавања фашистички. Рат у Украини 2022. године се пада на сто година чувеног марша на Рим из 1922. године.

Фашизам је мутирао и присутан је у многим сферама друштва

Тај марш се није ни десио јер је дошло до смене власти и Мусолини је добио мандат од краља Италије, дакле никакви усиљени поступци већ потпуно законито узимањње власти. И поред тога, још неко време Италија наставља да живи као демократска држава, тек касније долази до делимичне суспензије парламента и на крају краљ 1943. суспендује све што је дотле било и враћа себи моћ. Вешта пропаганда је ипак успела да утиче на целу Европу и код радикалних група је створило уверење да је довољно да се скупи одређена група људи, направи марш и преузме власт. То је на својој кожи годину дана касније осетио Хитлер када је пробао пуч у Баварској и то га је коштало робије. А слично су прошли и неки други покушаји, једноставно никакав марш и група људи не руше власт.

Сама дефиниција фашизма или можда боље да кажем, фашистичког минимума, је сложена као и уопштено сагледавање извора тоталитаризма. Постоји итекако веза између стаљинизма и фашизма и то је само део свеукупних светских империјализама. Присутни су и дан данас ставови да је сва конзервативна Европа и црква стала иза фашизма а што није тачно. На пример, унутар нацистичког покрета, паганизам је имао већи значај него хришћанске традиције. Фашизам треба одвајати од укорењеног ауторитаризма, мада зна да буде исти, и обавезно од радикалне деснице. Још је сложенија прича о томе јел фашизам левичарска или десничарска појава. Обично се фашизам везује за бели запад али њега има и у исламском свету, тако је у Ирану била национал социјалистичка партија а и партија Баас прилично благонаклоно стоји уз замисли фашизма. То само показује и доказује да фашизам никада није побеђен и да постоји и после другог светског рата. Ту ситуацију није мимоишла ни Америчко тло мада је ту често тешко раздвојити фашизам од ауторитаризма или екстремизма али је очита улога цркве на тим просторима. У начелу, фашизам се може више посматрати као друштвени феномен. Фашизам као и све други, пролази кроз промене и еволуцију, тако док је ранији тражио потпуну послушност, данашњи је људима узео душу. Променио се и наступ, док смо некада имали моћне личности које смо видели, данашњи људи на политичкој сцени само извршавају туђу вољу. Нови фашизам иде на брисање разлика, националних особености, језика. Уз то им на руку иду савремене технологије као што су ТВ и интернет којим могу да врше још већи утицај на масе. Тако да је данас препознавање фашиста постало теже него икад.

Руси на неонацистичком скупу у Русији. У Русији је 2022. било регистровано 31 фашистичка и нацистичка организација

Фашизам се може чак тумачити и као стил живота. И то је итекако на пример присутно у Русији а на све је то имао утицај серијал “17 магновења пролећа”, који је настао као покушај величања КГБ почетком седамдесетих година, а ради се о совјетском агенту Штирлицу који се убацио у немачке редове током другог светског рата. Али то је изазвало сасвим други ефекат, људи су видели Немце у Хуго Бос униформама, видели ту Хитлерову Немачку као врло озбиљно постављену и то посебно код младих изазива фасцинацију. У то доба некако почиње и разочарење у совјетски живот, и од тада оживљава како фашистичка идеологија а тако и обнова паганизма код Руса. Тај паганизам и данас игра улогу у овом рату где са једне стране имате “Азов” али и са друге, руске стране, постоји “Русич”, која је у длаку истоветна (осим по државним обележјима на униформи) са “Азовом”. Пре тога је постојао контроверзни покрет Памјат, Димитрија Васиљева. Традиција “Азова” нема везе са Бандером, бандеризам је народни национализам старог типа, и личи на усташтво у Хрватској, док је “Азов” Руски феномен. Највећи део састава “Азова” су Руси, или Руси из Русије или Руса из Украине.

У начелу само су Аустрија и Немачка прошле кроз дефашизацију док су у другим земљама и даље остали фађистички елементи у друштвеним системима. Пример је Италија где су демохришћани били наставак фашизма само на други начин. Тај привид постоји и данас и он је прикривен демократијом како у спољној а тако и унутрашњој политици. Утицај на друштво мења и односи вредности, данас су друге вредности јер је друштво у међувремену постало потрошачко. Тако данас није могуће лако разликовати либерала, левичара или десничара, од фашиста. Подршку су увек налазили у социјалним слојевима земље, онима који су хтели промене, бољи живот.

ЕУ се данас сматра својеврсним четвртим рајхом

Култ вође се сматра неким минимумом фашизма и у фашизму нема под обавезно историјске романтике о неким старим временима већ постоји јасна замисао о новим временима, и фашизам наступа револуционарно. Вође фашизма, као на пример Мусолони, су комбиновале ту ослобађајућу визију футуризма. У тим раним друштветним превирањима, радикални колективизам представља прото мисао фашизма. Фашизмом је начелно провејавао модернистички утицај и постоји чврст став међу истраживачима да је фашизам про модернистичка теорија са циљем разрачунавања са клерикаризмом, романтизмом као и разним другим наслеђима. Мусолини, који је већ поменут, финансиран од британске службе, је био изузетно антиклерикаран. Тадашњи идеолози других друштвених погледа су били одушевљени техником, Ничеом (иако је он погрешно убачен у концепт фашизма), модернизацијом. Тих дванаест година Хитлерове владавине је оставило неизбрисиве тековине савременом свету- ауто путеви, породична кола (Фолкс Ваген Буба), елементи социјалног осигурања, архитектура… Код Мусолинија је био присутан архео футуризам кроз његову жељу за обновом римског царства. А то све укупно усложњава сваку анализу фашизма као друштвене појаве.