Повремено се много разгаламе по друштвеним мрежама на тему учесталости или фреквенције од 432 Херца и преласку на 440 Херца и то као утицај нацистичке Немачке и од тад ништа не ваља. Скоро ми дошле до руку неке матрице где је срж баш та фреквенција од 432 Херца и реших да се мало позабавим том темом. Јер до сада нит сам нашао код наших да су дали неко одређено објашњење али ни решење, ако већ то све толико не ваља. Како је наш свет, баш свет вибрација, фреквенција, резонанси, тим та тема и није занемарљива.

Вибрација 432 Херца

Сама прича о преласку на 440 Херца као основу за све звучне емисије, почев од музике, није кренула од Немаца у време нацизма већ од једног ученог Американца у 19. веку, Деган. Он је почео производњу музичких инструмената подешених на 440 Херца и почео да лобира и све друге произвођаче да учине исто. Коначни успех стиже 1917. када је Америчка Музичка Федерација коначно усвојила 440 Херца као стандард а већ 1922. године стандард постаје нашироко примењиван у САД. Британски Институт за Стандарде је на међународној конференцији 1939. године у Лондону донео одлуку да 440 Херца постане стандард. То се шири светом и 1953. године добија место у стнадардима, стандард ISO 16. Тако да фреквнција од 432 Херца која је велики делом била дотле пристутна, готово да пада у заборав. Гебелс је тек 1936. године почео да заговара 440 Херца и сматрао је погодном фреквенцијом за утицај на вољу људи, људи постају мање ставралачки, више повучени у себе и много је лакше управљати њима. У исто време Гебелс је наводно знао да 432 Херца дају савршен баланс.

Неки истраживачи тврде да су музички инструмени из древног Мисира (Египта) били подешени на 432 Херца. Наводно су и Страдиваријусове виолине савршено гађале ту фреквенцију а међу заговорницима и особама које су користиле ту фреквенцију у стварању својих дела били су Моцарт и Ђузепе Верди. Истраживачи Феликс Саварт, Жозеф Совер и Бартоломео Граси су тврдили да је све Вердијево подешено на 432 Херца. Један од страживача музике Џејми Батурф је твардио да су тибенаске лековите чиније подешене на 432 Херца. У разним тврдњама је било и да је 432 Херца фреквенција природе. За ту фреквенцију од 432 Херца се тврди да помаже у усклађивању рада обе хемисфере мозга, поспешује размишљање, добра је за умни рад. Сматра се меканијом и делотворнијом за нас а постоји и комитет за поратак 432Херца у општу службу.

Много тога има ту нејасног али и нетачног. Фреквеције су почели да мере тек 1834. године када су урађени и први уређаји који су то могли да ураде. Тако да остаје нејасно како су неки древни инструмени могли бити уопште подешени на 432 Херца, вероватно по изузетном осећају за звук и вибрацију. Данас се ипак неке ствари могу проверити па рецимо Моцартова звучна виљушка је била подешена на 421.6 Херца а не на 432 а то је била основа за “калибрацију” његове музике. Избор је вероватно био личне природе, њему се тај звук свиђао. Ту виљушку је урадио Бечки градитељ клавира Јохан Андреас Штајн и то је разлог што су и други корисници тог производа као што су Хајнд и Бетовен, своју музику вртели око 421.6 Херца. Хендлова виљушка је била подешена на 422.5 Херца а самим тим и његова дела. Светла фигура је Ђузепе Верди који се заложио да 432 Херца буде основа музике и та фреквенција се још и зове Верди А. Али је и чињеница да је Верди за време свог стваралаштва користио више фреквенција, рецимо његов Реквијем је на 435 Херца. Верди је свој предлог изнео 1880. године а дотле је нота А ишла од 400 па до 460 Херца.

Занимљива је историја броја 432. Древно индијанско племе Пурани су сматрали да временски циклус траје 432,000 година и звали су га Југа (циклус) док је Маха Југа (велики циклус), трајао по њима 4,320,000 нших година. Кеопсова пирамида (која узгред речено није његова јер је много старија), има висину од 146,7 метра што одговара радијусу Земље у односу од 1:43,2. Исландска легенда Гримнисмал говори да је Валхала палата са 540 врата и да ће у време “дана Вука” кроз та врата проћи 800 ратника који ће се борити против непријатеља Бога до поптуног уништења. Знимљиво кад се помноже та два броја добија се 432,000. Вавилонски мит о Постању говори о десет краљева до Утнапиштима (исто као Ное у Хришћанству), и каже се да је од постања па до Утнапиштима прошло 432,000 година. Сумери који су поставили данашње рачуњање времена, “сар” траје 60 пута по 60 година, укупно 3600 година а да 120 “сара” дају 432,000 година. Има још пуно примера овога и то се тумачи да је 432 ритам свепостојања којим се повезује човек са Богом. Претпостављам да ови који се баве нумерологијом могу да дају много више података, ово је тек на брзака.

Није ми циљ да дајем икакаво мишљење на тему 432 Херца. Читао сам да су неки музичари преподесили своје инструменте на 432 Херца и после неког краћег времена били одушевљени новим звуком и наставили да свирају на тако подешеном инструменту. Лично се никад нисам посебно занимао за 432 Херца али јесам у начелу вибрацијама, фреквенцијама и знам да има много других одличних за здравље људи, животиња и биљака. Тако да сигурни вреди озбиљно проучити ову тему. Ко има вољу и жељу. Горе вам је видео са звуком на 432 Херца па уживајте, јесте опуштајуће.