Неки стари списи, као што је Велесова књига, Махабкарата и Перунове веде, говоре да је наша Земља раније имала три сателита- Лејлу, Фату и Месец (Луна). Најмањи од њих, Лејла, је негде око 12.000 година назад пала у океан и тиме изазвала светски потоп и сматра се узорком пропасти Атлантиде али и многих других цивилизација. Неки од доказа се могу наћи на фотографијала слојева земље али и испитивања великих громада распршених по свету.

Црни слој као остатак те древне космичке катастрофе

Како амерички а тако европски истраживачи су дошли до закључка да је неких 12.800 година уназад, у атлантски океан пао огромни (неколико километара у пречнику) астероид. До тога су дошли испитивањем радиоактивним угљеником “црних слојева) а који се види на првој фотографији. Ту су нађени нано дијаманти као докази експлозије при великим притисцима и температурама.

Само можемо претпоставити ужас у очима наших древних оредака када су гледали како се огромно небеско тело руши на њих

Тиме се на неки начин и доказују уједно две ствари, потврда предања о више месеца око наше планете и разорној поплави. Ако је Атлантида била на океану како се мисли, а најстарији запис каже да је нестала у пламену, то значи да је претрпела директан удар Лејле. Осамдесетих година прошлог века, наш научни часопис “Галаксија” је писао о совјетском хидрографском броду (име сам заборавио), који је на својим подводним снимцима на врху подводне планине Атлас снимио објект потпуно правилног квадратног облика а што никако не може бити дело природе. Осим тога, на нашој планети су нађени велике громаде стења чије је испитивање показало да нису земаљског порекла. То могу да буду остаци метеприта или астероида али и нашег покојног сателита Лејле. А испод воде има много градова и грађевина а што је сигурна потврда да се у прошлости десио потоп.